Nevolja zbog klimatskih promena izaziva mnogo negativnih emocija kod mladih u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali ih takođe može motivisati da preduzmu pozitivne akcije za životnu sredinu, izveštava nova studija istraživačkog tima sa Imperijal koledža u Londonu i Univerziteta Kvinslend, objavljena 23. avgusta u časopisu otvorenog pristupa PLOS Global Public Health.
Mnogi ljudi, posebno mladi, sve više su zabrinuti zbog klimatskih promena. U novoj studiji, istraživači su anketirali mlade odrasle osobe u Ujedinjenom Kraljevstvu, starosti od 16 do 24 godine, o njihovom iskustvu „klimatskog stresa“. Pitali su o njihovom opštem mentalnom zdravlju i dobrobiti, o njihovoj nevolji zbog klimatskih promena, o tome kako su klimatske promene pozitivno ili negativno uticale na njihov život i da li su uključeni u akcije za zaštitu životne sredine i klimatske promene.
Nalazi studije sugerišu da postojeći problemi mentalnog zdravlja mogu učiniti osobu ranjivijom na klimatske probleme. Oko 10% ispitanika izjavilo je da su veoma uznemireni i zabrinuti kako će klimatske promene uticati na njihovu budućnost češće nego bilo koje drugo pitanje. Iako je nekoliko od ovih pojedinaca iskusilo klimatske ekstreme, oni su izjavili da su uznemireni degradacijom životne sredine mesta do kojih im je stalo, frustracijom zbog nedostatka aktivnosti na klimatskim promenama, nedostatkom lične agencije, zabrinutošću za svoju budućnost i osećanjem krivice i srama.
Međutim, veoma uznemireni ispitanici su takođe češće prijavili da pronalaze smisao i ispunjenje angažovanjem u klimatskim akcijama. I pozitivne emocije, kao što je nada, i negativne, kao što su bes i frustracija, bile su povezane sa klimatskim aktivizmom, dok su krivica, stid, tuga i strah bili povezani sa smanjenim preduzimanjem akcija.
Sve u svemu, nalazi predstavljaju nijansiraniju sliku klimatskih problema kod mladih ljudi u Velikoj Britaniji. Autori studije pozivaju na dalja istraživanja ovog fenomena kako bi razumeli zašto klimatski problemi motivišu neke ljude da preduzmu akciju, a druge teraju na neaktivnost. Oni takođe naglašavaju važnost razvoja alata koji će pomoći mladim ljudima da napreduju i da bezbedno i efikasno ublaže klimatsku krizu.
Autori dodaju: „Čak i usred globalne pandemije, i uprkos tome što su pošteđeni najgorih klimatskih uticaja, mladi stanovnici Velike Britanije bili su uznemireni zbog klimatskih promena. Naš rad sugeriše da emocije povezane sa klimatskim promenama mogu da inspirišu preduzimanje akcija, koje su implikacije na način na koji komuniciramo o klimatskim promenama. Naši nalazi takođe naglašavaju potrebu za ciljanom psihosocijalnom podrškom koja je svesna klime kako bi se istovremeno održalo angažovanje mladih ljudi na klimi i mentalno zdravlje.“
