Kako klimatske promene i dalje predstavljaju ozbiljne izazove za obezbeđivanje održivog snabdevanja hranom širom sveta, naučnici sa Univerziteta Mekgil traže načine da poboljšaju otpornost i nutritivni kvalitet krompira. Profesorka Martina Stromvik i njen tim napravili su super pangenom krompira da identifikuju genetske osobine koje mogu pomoći u proizvodnji sledećeg super pangenoma.
Njihova studija je objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences.
„Naš super pangenom baca svetlo na genetsku raznolikost krompira i koje vrste genetskih osobina bi se potencijalno mogle uneti u naš savremeni usev da bi ga poboljšali“, kaže profesor Stromvik, koji je sarađivao sa istraživačima širom Kanade, Sjedinjenih Država i Perua. „Predstavlja 60 vrsta i do sada je najobimnija kolekcija podataka o sekvenci genoma za krompir i njegove srodnike“, dodaje ona.
Genom je kompletan set genetskih instrukcija organizma poznatih kao DNK sekvenca, dok pangenom ima za cilj da uhvati potpunu genetsku raznolikost unutar vrste, a super pangenom takođe uključuje više vrsta.
Krompir je osnovni izvor hrane za mnoge ljude širom sveta—i jedan je od najvažnijih prehrambenih useva na globalnom nivou, posle pirinča i pšenice u smislu ljudske potrošnje. „Divlje vrste krompira mogu nas naučiti mnogo o tome koje su genetske osobine kritične u prilagođavanju klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim prilikama, poboljšanju kvaliteta ishrane i bezbednosti hrane“, kaže profesor Stromvik.
Da bi napravili pangenom od krompira, istraživači su koristili superkompjutere za prikupljanje podataka iz javnih baza podataka, uključujući banke gena u Kanadi, Sjedinjenim Državama i Peruu.
Prema istraživačima, pangenom se može koristiti za odgovor na mnoga pitanja o evoluciji ove važne kulture koju su domorodački narodi pripitomili u planinama južnog Perua pre skoro 10.000 godina. Takođe bi se mogao koristiti kao pomoć pri identifikaciji specifičnih gena za stvaranje super spuda koristeći tradicionalni uzgoj ili tehnologiju za uređivanje gena.
„Naučnici se nadaju da će razviti nešto što može da se odbrani od različitih oblika bolesti i da bolje izdrži ekstremne vremenske uslove poput kiše, mraza ili suše“, kaže profesor Stromvik.
