Ptice koje potiču iz tropskih Anda, od kojih se mnoge ne mogu naći nigde drugde, ugrožene su sve većim razvojem poljoprivrede u regionu. Nova studija detaljno opisuje kako nastali gubitak staništa utiče na određene vrste i izlaže moguće načine zaštite ptica od uznemiravanja izazvanog ljudima.
Istraživači su kombinovali meta-analizu radova o pticama širom Anda sa petogodišnjim terenskim radom u Peruu, otkrivajući da otvorena poljoprivredna zemljišta dovode do smanjenja broja vrsta u oblasti do 60%. Pre ovog rada bilo je malo podataka o tome koje vrste su opadale ili za koliko.
„Ogromna većina vrsta sa kojima radimo u Peruu nikada ranije nije bila ovako proučavana“, rekao je glavni autor Ian Ausprei, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Bernu i bivši student doktorskih studija u Prirodnjačkom muzeju Floride. „Ranije niste mogli da kažete da li je vrsta osetljiva na uznemiravanje ili ne jer zaista nismo znali.
Različita staništa i ishrana svake vrste – na primer da li se ptica hrani na tlu za seme ili se hrani insektima u krošnjama – znače da će imati različite potrebe za očuvanjem. Ovaj rad dokumentuje kako su određene vrste pogođene i pruža prilagođene smernice za zaštitu prirode.
Tropski Andi su žarište biodiverziteta i dom za preko 1.500 vrsta ptica. Mnogi su prilagođeni uskom rasponu uslova životne sredine, što ih čini posebno ranjivim na poremećaje. Ausprei i koautor Feliciti Nevell, postdoktorski istraživač i bivši student doktorskih studija u Muzeju Floride, nastojali su da shvate odnos između raznolikosti ptica i vrste staništa u kojima ptice žive.
Da bi to uradili, sproveli su opsežna terenska istraživanja u Peruu dok su živeli i radili sa članovima zajednice tokom nekoliko poseta između 2014. i 2019. Tokom tog vremena kao ugrađeni istraživači, ispitivali su zajednice ptica u različitim predelima, od šuma koje nisu bile pogođene razvojem poljoprivrede. na silvopašnjake — zemljište koje se istovremeno koristi za uzgoj vegetacije i ispašu stoke.
Istraživači su kombinovali tri tehnike uzorkovanja: ankete sa brojem tačaka, koje se oslanjaju na uvo da slušaju ptičije pozive i čine 90% detekcija; ispitivanje jata, vizuelna tehnika koja dobro funkcioniše za ptice koje lete u velikim grupama, ali možda ne pevaju mnogo; i mreže za maglu, koje bezbedno hvataju ptice u podmorju i posebno dobro deluju na kolibrije. Ove komplementarne metode daju potpuniju sliku o pticama tropskih Anda i o tome gde se one nalaze. Kredit: Prirodnjački muzej Floride
Ausprei i Nevell proveli su pet godina radeći na studiji, ponekad su boravili u Peruu i po šest meseci da bi sproveli istraživanja tokom vlažne i suve sezone. Oni su tempirali svoja putovanja tako da se preklapaju sa vrhunskom sezonom parenja, kada su ptice najglasnije i stoga ih je lakše otkriti.
Njihovi rezultati su pokazali da je bogatstvo vrsta, odnosno broj različitih vrsta u pejzažu, opao za čak 93% od šuma do otvorenih pašnjaka. Takođe su otkrili, međutim, da se bogatstvo vrsta na visoko razvijenom zemljištu može povećati za 18% do 20% sa 10 dodatnih stabala silvopasa ili 10% više ograda po hektaru.
Ausprei i Nevell su svoje nalaze dopunili pregledom literature o studijama o andskim šumskim pticama u poremećenim pejzažima. Analizirajući 14 studija koje predstavljaju 816 vrsta, otkrili su da su vrste koje se prvenstveno hrane insektima i voćem bile najugroženije. Visoko specijalizovane vrste, poput onih prilagođenih za uske visinske pojaseve ili male geografske opsege, takođe su bile posebno osetljive.
Jedna takva ptica je ugrožena Luluova muharica (Poecilotriccus luluae), mala i šarena ptica sa ograničenim geografskim rasponom u severnom Peruu. Preferira žbunasti tip pejzaža koji se formira 15 do 30 godina nakon što se pašnjak napusti i vegetacija ponovo počne da raste.
„Znati koje područje treba sačuvati za tu vrstu je važna informacija“, rekao je Njuel. „Nešto od toga je već poznato, anegdotski, ali ovo kvantitativno pokazuje da ta vrsta koristi ovu vrstu staništa.“
Istraživači preporučuju čuvanje fragmenata šume — što su veći, to bolje — jer sve zrele šume koje su ostavljene deluju kao rezervoari za raznolikost šumskih ptica. Oni takođe predlažu načine za ublažavanje uticaja razvoja zemljišta tako što će neka stabla ostaviti netaknuta na pašnjacima i održavati žbunasta staništa poput onih koje preferira Lulu-in muholovka.
Iako klimatske promene takođe transformišu šume, autori su u ovoj studiji odlučili da se fokusiraju na promenu poljoprivrede, za koju kažu da je glavni pokretač krčenja šuma u regionu. Takođe pokazuje nekoliko znakova usporavanja.
„Ako nema šume ili su šume premale za održavanje organizama, onda ćemo izgubiti ove ptice bez obzira na to šta se dešava sa klimom“, rekao je Skot Robinson, stariji autor studije i eminentni naučnik Ordveja sa Floride. Muzej.
U tropskim planinama Latinske Amerike, krčenje šuma je prvenstveno uzrokovano pojedinačnim porodicama koje pokušavaju da se izdržavaju sadnjom useva i uzgojem stoke. Rezultujući pejzaž je splet fragmenata šume, staništa žbunova, pašnjaka za stoku i malih domova sa baštama. Ausprei i Nevell su živeli i radili direktno sa članovima zajednice i lokalnim zagovornicima zaštite na prikupljanju podataka i sprovođenju terenskih istraživanja.
„Njihovi životi se zasnivaju na tim pejzažima i veoma cene tamošnju prirodu“, rekao je Ospri. „Nadamo se da će ovi rezultati pomoći u donošenju odluka u budućnosti kako bi mogli da imaju visok životni standard, dok istovremeno održavaju visok nivo biodiverziteta u svojim dvorištima.
Ovi rezultati čine osnovu sveobuhvatnije baze podataka o tome kako vrste ptica u Andima reaguju na uznemiravanje ljudi. U budućnosti, Ausprei i Nevell se nadaju da će primeniti ove principe na druge ekosisteme i naučiti kako će klimatski ekstremi igrati faktor. Oni već prate promene u obrascima padavina, koje su štetne za populacije insekata i mogu imati kaskadne efekte na ptice koje se hrane bubama.
„Ovo je zaista samo početak“, rekao je Njuel. „Postoje tone vrsta sa nedostatkom podataka širom Anda i širom tropskih krajeva uopšte, gde zaista ne znamo kako vrste reaguju na korišćenje zemljišta ili klimatske promene ili druge antropogene poremećaje.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Conservation Biology.
