Više od 25% odraslih u Velikoj Britaniji ima dva ili više dugoročnih zdravstvenih stanja. Ovo se povećava na 65% za osobe starije od 65 godina i na skoro 82% za osobe starije od 85 godina.
Naša studija, koja je sada objavljena u The Lancet Public Health, procenila je kako se niz višestrukih dugoročnih zdravstvenih stanja (psihoza, dijabetes i kongestivna srčana insuficijencija) razvijaju tokom vremena i kakav uticaj to može imati na očekivani životni vek. Izabrali smo ove uslove jer, zajedno, mogu dovesti do značajnog smanjenja dužine života.
Analizirali smo razvoj ovih stanja u periodu od 20 godina za više od 1,6 miliona odraslih starijih od 25 godina. Koristili smo podatke koji se čuvaju u SAIL banci podataka, koja obezbeđuje siguran pristup rutinski prikupljanim anonimnim zdravstvenim i administrativnim zapisima za stanovništvo Velsa.
Takođe smo radili sa pacijentima i javnošću širom Ujedinjenog Kraljevstva kako bismo razumeli njihovo iskustvo života sa višestrukim dugoročnim uslovima.
Koristeći statističke modele, ispitali smo redosled i vreme razvoja psihoze, dijabetesa i kongestivne srčane insuficijencije kod pacijenata istog uzrasta, pola i deprivacije na nivou područja—i s tim u vezi uticaj na njihov očekivani životni vek.
Otkrili smo da redosled kojim su ljudi razvili ove bolesti ima važan uticaj na njihov očekivani životni vek. Ljudi koji su razvili dijabetes, psihozu i kongestivnu srčanu insuficijenciju, tim redosledom, imali su najveći gubitak očekivanog životnog veka (u proseku oko 13 godina).
Ljudi koji su razvili ista stanja u drugom redu bili su manje pogođeni. Tako, na primer, 50-godišnji muškarac u oblasti prosečne deprivacije mogao bi da doživi razliku u očekivanom životnom veku od više od 10 godina, u zavisnosti od redosleda kojim su se razvile tri bolesti.
Naše istraživanje je takođe utvrdilo da ljudi koji su prvo razvili dijabetes, zatim psihozu i na kraju kongestivnu srčanu insuficijenciju imaju veći rizik od razvoja sledećeg dugoročnog zdravstvenog stanja ili smrti u roku od pet godina od poslednje dijagnoze.
Međutim, razvoj daljih uslova nije uvek životno ograničen. Na primer, ljudi kojima je dijagnostikovana psihoza i dijabetes — bilo kojim redosledom — imali su duži životni vek od onih kojima je dijagnostikovana samo psihoza. Iako je ovo bio iznenađujući nalaz, očekujemo da ljudi sa dijabetesom imaju redovniji kontakt sa zdravstvenim radnicima preko dijabetičkih klinika, na primer, što može poboljšati njihovo opšte zdravlje.
Naša studija je takođe otkrila da kongestivna srčana insuficijencija sama po sebi iu kombinaciji sa psihozom (bilo kojim redosledom) ima sličan efekat na očekivani životni vek kao i kombinacija „najgoreg slučaja“ dijabetesa, psihoze i kongestivne srčane insuficijencije (tim redosledom) .
Ovo je prva studija koja ispituje kako redosled razvoja višestrukih dugoročnih stanja utiče na očekivani životni vek osobe. Ovo istraživanje bi se moglo koristiti za informisanje pacijenata, zdravstvenih radnika i donosioca odluka o odgovarajućoj identifikaciji bolesti i upravljanju negom pacijenata. Zauzvrat, ovo bi moglo dovesti do poboljšanih ishoda za pacijente i NHS.
Naše istraživanje takođe pomaže da se podrži pružanje zdravstvene zaštite posmatranjem faktora koji mogu povećati rizik od razvoja bolesti kod osobe, kao i identifikovanjem potencijalnih mogućnosti za skrining bolesti i raniju intervenciju.
Buduća istraživanja bi mogla proceniti uticaj programa skrininga i intervencija na odlaganje razvoja daljih dugoročnih stanja i produžavanje života.
Međutim, važno je napomenuti da je naše istraživanje koristilo informacije iz rutinski prikupljanih zdravstvenih kartona, koje nisu uvek tačne – neke dijagnoze možda nedostaju ili kasne. Takođe, dijagnoze nisu uvek tačno opisane. Ovo su sve važni faktori u mogućnosti da se tačno proceni uticaj višestrukih dugoročnih uslova na očekivani životni vek.
Dalja istraživanja finansirana od strane Health Data Research UK, nacionalnog instituta za nauku o zdravstvenim podacima, imaju za cilj da usaglase način na koji se ovi podaci prikupljaju i izveštavaju. Vremenom, ovo će poboljšati kvalitet informacija dobijenih iz rutinski prikupljanih zdravstvenih kartona za istraživanje.
Dok je naša studija ispitivala razvoj jedne grupe višestrukih dugoročnih stanja, ovaj pristup bi se mogao ponoviti za bilo koju drugu kombinaciju stanja – uključujući razvoj dugoročnih zdravstvenih stanja nakon infekcije COVID-19 (poznatih kao dugotrajni COVID), i uticaj koji ovo ima na kvalitet života.
Oni koji žive sa višestrukim dugoročnim stanjima često doživljavaju povećanu upotrebu zdravstvenih usluga i lekova, kao i veće poteškoće sa svakodnevnim zadacima. To dovodi do smanjenja kvaliteta života, kao i do smanjenog životnog veka.
Naše istraživanje je pokazalo da kombinacija dugoročnih uslova i redosleda u kojem ih razvijate mogu imati značajan uticaj na očekivani životni vek. Međutim, ovaj odnos može biti složen, a razvoj dalje bolesti ne smanjuje uvek očekivani životni vek.
