Vatrogasci su pronašli izgorela tela 18 ljudi, za koje se veruje da su migranti koji su prešli obližnju granicu sa Turskom, u oblasti severoistočne Grčke koju je opustošio veliki šumski požar koji besni već četvrti dan u utorak.
Do otkrića u oblasti Avantas u blizini grada Aleksandrupolisa došlo je dok su se stotine vatrogasaca borile sa desetinama požara širom zemlje usred olujnog vetra. U ponedeljak su dve osobe poginule, a dva vatrogasca povređena u odvojenim požarima u severnoj i centralnoj Grčkoj.
Sa svojim toplim, suvim letima, zemlje južne Evrope su posebno sklone požarima. Još jedan veliki požar gori nedelju dana širom Tenerifa na španskim Kanarskim ostrvima, iako nije prijavljeno da ima povređenih ili štete na kućama.
Zvaničnici Evropske unije krivili su klimatske promene za sve veću učestalost i intenzitet šumskih požara u Evropi, napominjući da je 2022. bila druga najgora godina za štetu od šumskih požara u istoriji posle 2017.
U Grčkoj je policija aktivirala državni tim za identifikaciju žrtava katastrofa da identifikuje 18 tela koja su pronađena u blizini kolibe u oblasti Avantas, rekao je portparol vatrogasne službe Joanis Artopios.
„S obzirom da nije bilo prijava nestalih lica ili nestalih stanovnika iz okolnih područja, istražuje se mogućnost da se radi o ljudima koji su ilegalno ušli u zemlju“, rekao je Artopios.
Aleksandropolis se nalazi u blizini granice sa Turskom, duž rute koju često prolaze ljudi koji beže od siromaštva i sukoba na Bliskom istoku, Aziji i Africi i žele da uđu u Evropsku uniju.
Grčka predsednica Katerina Sakelaropulu izrazila je duboku tugu zbog smrti.
„Oplakujemo njihov gubitak… (i) uništenje prirode, (i) tužni smo zbog naše nesposobnosti da to sprečimo“, rekla je ona u saopštenju. „Moramo hitno preduzeti efikasne inicijative kako bismo osigurali da ova sumorna stvarnost ne postane nova normalnost.
Avantas je, kao i mnoga obližnja sela i naselja, bio pod naredbom za evakuaciju, sa upozorenjima na grčkom i engleskom na sve mobilne telefone u regionu.
Preko noći, masivni plameni zid jurio je kroz šume prema Aleksandrupolisu, što je navelo vlasti da evakuišu još osam sela i gradsku bolnicu dok je plamen crvenio nebo.
Oko 65 od više od 100 pacijenata u bolnici prevezeno je na trajekt u gradskoj luci, dok su ostali prebačeni u druge bolnice u severnoj Grčkoj. Trajekt je kasnije odvezao 26 pacijenata u lučki grad Kavalu, da bi bili prebačeni u drugu bolnicu.
Zamenik ministra zdravlja Dimitris Varcopoulos, govoreći na grčkoj televiziji Skai, rekao je da su dim i pepeo u vazduhu oko bolnice Aleksandruplolis glavni razlozi za odluku o evakuaciji ustanove.
„Evakuisali smo se u roku od četiri sata“, rekao je on.
Obalska straža je saopštila da su patrolni čamci i privatni brodovi evakuisali dodatnih 40 ljudi morem sa plaža u blizini Aleksandrupolisa.
U severoistočnom pograničnom regionu Evrosa, požar je buktio kroz šumu u zaštićenom nacionalnom parku, a satelitski snimci pokazuju da dim prekriva veći deo severne i zapadne Grčke.
Novi požari izbili su u utorak u nekoliko delova zemlje, uključujući šumu severozapadno od Atine i industrijsku oblast na zapadnim rubovima prestonice.
Male eksplozije odjekivale su iz industrijske oblasti Aspropirgosa dok je plamen dopirao do skladišta i fabrika. Vlasti su zatvorile autoput i naredile evakuaciju obližnjih naselja.
Pošto su vatrogasne snage istegnute do krajnjih granica, Grčka je apelovala na pomoć mehanizma civilne zaštite Evropske unije.
Pet aviona za bacanje vode iz Hrvatske, Nemačke i Švedske i helikopter, 58 vatrogasaca i devet cisterni za vodu iz Češke doleteli su u utorak u Grčku, dok je 56 rumunskih vatrogasaca i dva aviona sa Kipra stiglo u ponedeljak. Francuski vatrogasci pomogli su u gašenju požara na ostrvu Evija u ponedeljak.
„Mobiliziramo zapravo skoro trećinu aviona koju imamo u floti Reskeu“, rekao je portparol EU Balazs Ujvari.
Nivo rizika od požara za nekoliko regiona, uključujući širu oblast Atine, drugi dan je u utorak naveden kao „ekstreman“. Vlasti su zabranile javni pristup planinama i šumama u tim regionima najmanje do srede ujutro i naredile vojne patrole.
U Španiji, vatrogasci su se borili da kontrolišu šumski požar koji je buktio nedelju dana na popularnoj turističkoj destinaciji Kanarskih ostrva Tenerife. Procenjuje se da je požar, koji je spalio 150 kvadratnih kilometara (59 kvadratnih milja), već izgoreo trećinu šuma Tenerifa.
Više od 12.000 ljudi evakuisano je tokom protekle nedelje. Vlasti su u utorak saopštile da je 1.500 njih moglo da se vrati svojim kućama. Vlasti su opisali požar kao najgori u poslednjih nekoliko decenija na atlantskom arhipelagu.
Veliki delovi Španije bili su pod uzbunom zbog požara jer su temperature dostigle više od 38 stepeni Celzijusa (100 stepeni Farenhajta). Dok jug Španije često ima izuzetno visoke temperature, meteorološka agencija te zemlje objavila je upozorenje za severnu Baskiju, gde se predviđa da će temperature u sredu dostići 42 stepena Celzijusa (107 stepeni Farenhajta).
Najsmrtonosniji požar u Grčkoj ubio je 104 osobe u 2018. u primorskom letovalištu u blizini Atine za koje stanovnici nisu bili upozoreni da se evakuišu. Vlasti su od tada pogriješile na strani opreza, izdavajući brzu naredbu za masovnu evakuaciju kad god su naseljena područja ugrožena.
Prošlog meseca požar na ostrvu Rodos primorao je da evakuiše oko 20.000 turista. Nekoliko dana kasnije, dva pilota vazduhoplovnih snaga su poginula kada se njihov avion koji je ispuštao vodu srušio dok je nisko ronio da bi se uhvatio u koštac sa požarom na Eviji.
Nedeljni požar na grčkom ostrvu Rodos razbio je odbranu u ponedeljak, prinudivši još evakuacije jer su jaki vetrovi i uzastopni toplotni talasi koji su šiblje i šume ostavili suvim podstakli tri velika požara koji su besneli drugde u Grčkoj. (24. jul)
U Italiji su vlasti evakuisale 700 ljudi iz domova i kampa na toskanskom ostrvu Elba nakon što je požar izbio u ponedeljak uveče, dok su u Turskoj vlasti evakuisale devet sela u severozapadnoj provinciji Čanakale.
Prema Italijanskom društvu za geologiju životne sredine, više od 1.100 požara u Evropi ovog leta zahvatilo je 2.842 kvadratna kilometra (oko 1.100 kvadratnih milja), što je znatno iznad proseka od 724 požara godišnje zabeleženih od 2006. do 2022. godine. Požari su uklonili šumovite površine sposobne da apsorbuju 2,5 miliona tona ugljen-dioksida godišnje.
„Kada požarima u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Africi, Aziji i Australiji dodamo požare u Evropi, čini se da je situacija svake godine sve gora“, rekao je predsednik SIGEA Antonelo Fiore.
