Rubno sletanje ruske sonde Luna-25 na Mesec je najnoviji obrt u međunarodnom pokušaju da se vrati na Zemljin prirodni satelit koji je privukao najveće svetske sile i nove igrače.
Tehnologija, nauka i politika su suštinski faktori u trci Meseca.
Lansiranje Lune-25 11. avgusta bila je prva takva ruska misija u skoro 50 godina i označila je početak novog lunarnog projekta Moskve.
Lender je 16. avgusta uspešno postavljen u orbitu Meseca, ali je u nedelju svemirska agencija Roskomos objavila da je „prestao da postoji nakon sudara sa Mesečevom površinom“.
„Mjere preduzete 19. i 20. avgusta na lociranju letjelice i uspostavljanju kontakta sa njom bile su neuspešne“, dodala je agencija.
Planirano je da sleti na površinu Meseca u ponedeljak i da tamo ostane godinu dana kako bi prikupio uzorke i analizirao tlo.
Ruski predsednik Vladimir Putin radi na jačanju kosmičke saradnje sa Kinom nakon što su prekinute veze sa Zapadom nakon početka invazije Moskve na Ukrajinu 2022.
Moskva se nadala da će graditi na nasleđu programa Luna iz sovjetske ere, označavajući povratak nezavisnom istraživanju Meseca suočenom sa finansijskim problemima i korupcijskim skandalima u svom svemirskom programu i rastućom izolacijom od Zapada.
Kina sprovodi planove da pošalje misiju sa posadom na Mesec do 2030. godine i tamo izgradi bazu.
Druga po veličini svetska ekonomija uložila je milijarde dolara u svoj vojni svemirski program u pokušaju da sustigne Sjedinjene Države i Rusiju.
Kina je bila treća zemlja koja je postavila ljude u orbitu 2003. godine, a njena raketa Tiangong je kruna njenog svemirskog programa, koja je takođe spustila rovere na Mars i Mesec.
Bespilotna raketa Čang’e-4 sletela je na drugu stranu Meseca 2019. Još jedna robotska misija na bližoj strani podigla je kinesku zastavu tamo 2020. godine.
To sletanje na Mesec vratilo je uzorke kamenja i zemlje na Zemlju, prvi put u više od četiri decenije.
NASA-ina misija Artemis 3 trebalo bi da vrati ljude na Mesec 2025. godine, uključujući prvu ženu i prvog nebelog astronauta.
U okviru programa Artemis, NASA planira seriju misija sve složenije kako bi se vratila na Mesec i izgradila trajno prisustvo kako bi mogla da razvije i testira tehnologije za eventualno putovanje na Mars.
Artemis 1 je leteo oko Meseca bez posade 2022.
Artemis 2, planiran za novembar 2024, uradiće isto sa posadom na brodu.
NASA vidi Mesec kao stanicu za misije na Mars i sklopila je dogovor sa finskom mobilnom firmom Nokia da tamo postavi 4G mrežu.
Međutim, rečeno je da misija Artemis 3 možda neće spustiti ljude na Mesec. To će zavisiti od toga da li su određeni ključni elementi, uključujući sistem za sletanje koji je razvio SpaceKs, spremni.
Firma Elona Maska SpaceKs dobila je ugovor za sistem za sletanje zasnovan na verziji njenog prototipa rakete Starship, koji je još daleko od spreman.
Orbitalni probni let Zvezdanog broda bez posade završio se dramatičnom eksplozijom u aprilu.
Nedavni tehnološki napredak smanjio je troškove svemirskih misija i otvorio put novim igračima u javnom i privatnom sektoru da se uključe.
Najnoviji indijski, Chandraiaan-3, ušao je u orbitu Meseca ranije u avgustu. Ona će izvesti drugi pokušaj indijskog sletanja na Mesec kasnije ovog meseca.
Ali doći do Meseca nije lak zadatak. Izraelska neprofitna organizacija SpaceIL lansirala je svoj lunarni uređaj Beresheet 2019. godine, ali se srušio.
A u aprilu ove godine japanski ispejs je bio poslednja kompanija koja je pokušala, ali nije uspela, u istorijskom pokušaju da postavi privatni lunarni lender na Mesec.
Dve američke kompanije, Astrobotic i Intuitive Machines, trebalo bi da pokušaju kasnije tokom godine.