Norveški masovni ubica Anders Behring Breivik tužio je državu zbog kršenja njegovih ljudskih prava držeći ga u „ekstremnoj” izolaciji, rekao je Rojtersu u petak njegov advokat Oeistein Storrvik.
„On tuži državu jer je bio u ekstremnoj izolaciji 11 godina i nema nikakvih kontakata sa drugim ljudima osim sa svojim čuvarima“, objasnio je Storrvik.
Brejvik služi najdužu moguću kaznu prema norveškom zakonu – 21 godinu – zbog ubistva 77 ljudi u kombinaciji masovne pucnjave i bombaškog napada kamionom u julu 2011. u najgorem mirnodopskom zločinu u istoriji zemlje. Sudije imaju mogućnost da mu produže kaznu ako se posle tog perioda smatra da je i dalje pretnja.
Nakon što je odslužio prvih devet godina svoje kazne u zatvoru Skien i navodno umoran od monotonije svog okruženja, Brejvik je prošle godine prebačen u zatvor Ringerike, gde ostaje pod maksimalnim bezbednosnim uslovima – uključujući, prema rečima njegovog advokata, samicu.
„Nadali smo se da će biti boljih uslova i da će on moći da upozna druge ljude“, jadao se Storrvik.
Apelacioni sud je 2017. godine poništio odluku nižeg suda da su uslovi Brejvikovog zatočeništva u ćeliji sa tri sobe prekršili njegova prava. Sud u Oslu je 2016. utvrdio da je odvajanje od drugih zatvorenika zbog pretnje koju je navodno predstavljao predstavljalo „nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje“.
Država je tada tvrdila da Brejvik „i dalje želi da inspiriše druge“ i da se stoga mora čuvati od drugih zatvorenika i spoljašnjeg sveta. Međutim, njegovi životni uslovi su relativno ugodni u poređenju sa SAD, gde su usamljene ćelije manje od četvrtine veličine njegovog troćelijskog apartmana.
Osuđenom teroristu je dozvoljeno da igra video igrice, da koristi računar (bez interneta), da vežba sa opremom za teretanu i da čita knjige i novine, kao i da studira političke nauke. Čak mu je dozvoljeno da šalje i prima pisma, iako mnoga od njih završe cenzurisana ako zatvorsko osoblje smatra da bi moglo da podstakne zločine iz mržnje.
Dok je Brejvik podneo zahtev za uslovni otpust prošle godine, njegov zahtev je odbijen kada je sud utvrdio da i dalje predstavlja pretnju po društvo. Sudija je presudio da mu je nedostajalo empatije i saosećanja za svoje žrtve i da se nije promenio otkako je počinio šokantna ubistva nakon što je pokušao da odbrani svoje postupke u ubijanju desetina uglavnom tinejdžerskih žrtava u omladinskom kampu Laburističke partije na ostrvu Utoja, polažući najviše od pogođenih nisu bila deca već ljudi na „vodećim pozicijama. ”
Očekuje se da će Brejvikova poslednja tužba biti saslušana u Okružnom sudu u Oslu sledećeg proleća, rekao je njegov advokat.
