Ljudi koji svakodnevno udišu zagađenje vazduha, posebno od šumskih požara ili poljoprivrednih izvora, možda će morati da dodaju povećan rizik od demencije na svoju listu zdravstvenih problema.
Novo istraživanje je razmatralo potencijalne efekte zagađenja česticama na demenciju, pronalazeći povezanost čak i kada nivoi zagađenja ne prelaze nacionalne standarde kvaliteta ambijentalnog vazduha. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, demencija pogađa više od 55 miliona ljudi širom sveta.
Dok su se prošla istraživanja uglavnom fokusirala na zagađenje česticama iz drugih izvora, kao što su fosilna goriva, istraživači su otkrili veću vezu sa demencijom sa zagađenjem od poljoprivrede ili šumskih požara.
„U početku, kada su se pojavili poljoprivreda i šumski požari“, tim je bio iznenađen, rekla je za CNN autorka studije dr Sara Dubovski Adar, pridružena katedra za epidemiologiju na Školi javnog zdravlja Univerziteta u Mičigenu.
„Kada se gleda unazad, to zaista ima mnogo smisla, uglavnom zbog činjenice da gledamo na uticaje na mozak, a poljoprivreda za koju znamo da koristi mnogo pesticida“, rekao je Adar.
Ona je primetila da su pesticidi neurotoksini za životinje i da mogu uticati na ljudski mozak.
Šumski požari spaljuju ne samo drveće i travu, već i kuće i druge zgrade, potencijalno izazivajući ozbiljnije ekološke probleme.
Čestice, ili PM2,5, mogu doći iz sagorevanja uglja i prirodnog gasa, automobila, poljoprivrede, šumskih požara, gradilišta i neasfaltiranih puteva.
Sićušan je i može da izbegne odbranu tela, zalazeći duboko u pluća ili u krvotok.
„Baš kao i cigarete, ne postoje dobre čestice koje se udahnu“, rekao je za CNN dr Kaleb Finč, predsedavajući Neurobiologije starenja na Univerzitetu Južne Kalifornije. „Skoro sve što čini zagađenje vazduha, radi i dim cigareta.
U najnovijoj studiji, istraživači su koristili podatke više od 27.000 učesnika ankete između 1998. i 2016. Oko 15% je razvilo demenciju tokom perioda studije.
Svi ti pojedinci živeli su u područjima sa većom koncentracijom zagađenja česticama nego njihovi kolege bez demencije.
Moguće je da ove čestice ulaze u mozak kroz nos. Oni mogu uzrokovati smrt neuronskih ćelija povezanu sa demencijom ili promenu inflamatornih proteina, rekli su istraživači.
S druge strane, zagađenje vazduha moglo bi da ima indirektan uticaj na mozak, rekao je za CNN dr Masaši Kitazava, vanredni profesor zaštite životne sredine i zdravlja na radu na Univerzitetu Kalifornije u Irvajnu.
„Da li to uzrokuje kardiovaskularnu insuficijenciju koja dovodi do manjeg snabdevanja mozga kiseonikom, a onda je to izazvalo ubrzanu demenciju, ili PM [čestice] ulazi u mozak i izaziva neku neurotoksičnu reakciju? Još uvek ne znamo ipak“, rekao je Kitazava.
Ovo istraživanje, objavljeno 14. avgusta u časopisu JAMA Internal Medicine, ne pokazuje da zagađenje vazduha direktno uzrokuje demenciju, primetio je Kitazava.
„Ne želim da šira javnost paniči“, rekao je Kitazava.
Uprkos tome, Zhang predlaže ljudima da ograniče svoju izloženost zagađenju vazduha, uprkos izazovima klimatskih promena.
Među načinima na koje bi neko mogao da smanji svoju izloženost je korišćenje prečistača vazduha u kući i nošenje maski ako izlazi napolje kada u vazduhu ima dima od požara, rekao je Zhang.
„Nadajmo se da je ovo još jedan razlog više koji bi mogao motivisati ljude da deluju na klimatske promene i razmišljaju o načinima na koje možemo usporiti napredovanje klimatskih promena“, rekao je Adar. „Vidimo toliko tragičnih primera sa onim što se trenutno dešava.
Više informacija: Boia Zhang i saradnici, Poređenje zagađenja vazduha česticama iz različitih izvora emisije i incidentne demencije u SAD, JAMA Interna medicina (2023). DOI: 10.1001/jamainternmed.2023.3300
Autorsko pravo © 2023 HealthDai. Sva prava zadržana.
Istražite dalje
