Kineski predsednik Si Đinping sastaće se sa šefovima afričkih država na marginama samita BRIKS sledeće nedelje „kako bi unapredio saradnju Kine i Afrike u novoj eri“, rekao je u petak kineski ambasador u Južnoj Africi, piše Rojters.
Sastanak će se održati kasno u četvrtak, poslednjeg dana trodnevnog samita, rekao je Čen Sjaodong na brifingu. Dan je određen za događaje u kojima učestvuje više od 70 zemalja koje su pozvane kao „prijatelji“ bloka BRIKS-a, koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.
Si će u utorak boraviti u državnoj poseti predsedniku Južne Afrike Sirilu Ramafozi u Pretoriji, a kasnije će otputovati u Johanesburg na samit, što će biti njegovo peto putovanje u Južnu Afriku od kada je postao predsednik 2013. godine.
Interakcije Kine sa afričkim liderima uslediće nakon prošlomesečnog samita Rusije i Afrike u Sankt Peterburgu, gde je ruski predsednik Vladimir Putin sudio sa 17 šefova afričkih država koji su prisustvovali od 54 pozvane afričke zemlje.
Čen je rekao da će Si i afrički lideri izraditi plan saradnje u cilju otvaranja radnih mesta i poboljšanja sredstava za život u Africi.
„Inicijative će biti u skladu sa potrebama afričkog ekonomskog restrukturiranja i unapređenja“, rekao je on.
Senegalski predsednik Meki Sal, aktuelni predsedavajući Foruma za kinesko-afričku saradnju, predsedavajući Afričke unije i predsednik Komorskih ostrva Azali Asumani, kao i predstavnici osam afričkih regionalnih ekonomskih zajednica će prisustvovati.
Još nije jasno koliko će šefova država prisustvovati samitu BRIKS-a od 22. do 24. avgusta, ali južnoafrički zvaničnici su rekli da ih je više od 70 pozvano.
Dok se Kina aktivno zalagala za proširenje grupe, njene članice su se razlikovale u kriterijumima za nove države članice.
Između 2000. i 2020. godine, kineski zajmodavci, uglavnom državne banke, pristali su da pozajme 160 milijardi dolara afričkim zemljama, prema Bostonskom univerzitetu, a kineske kompanije su takođe mnogo investirale u rudarstvo na kontinentu.
Obaveze zajma su porasle nakon što je Si pokrenuo „Inicijativu Pojas i put“ 2013. za finansiranje infrastrukture u zemljama u razvoju, ali su potom naglo pale sa vrhunca od 28,4 milijarde dolara u 2016. na 1,9 milijardi dolara u 2020. godini.
