Istraživači sa Precision Healthcare Research Institute (PHURI) Univerziteta Kueen Mari u Londonu i Berlinskog instituta za zdravlje (BIH) u Charite-Universitatsmedizin Berlin identifikovali su genetske uzroke Rainaudovog fenomena. Njihovi nalazi, objavljeni danas u Nature Communications, mogli bi dovesti do prvih efikasnih tretmana za osobe sa Rainaudovim sindromom.
Rejnoov fenomen (RP) je nasledno stanje koje utiče na cirkulaciju krvi. To je vazopastično stanje, što znači da mali krvni sudovi blizu površine kože imaju grčeve koji mogu ograničiti protok krvi. Ljudi sa Rainaudovim sindromom često doživljavaju bol u prstima na rukama i nogama, često uz promene boje kože, zbog nedostatka protoka krvi tokom napada kada su hladni ili emocionalno pod stresom. U ozbiljnijim slučajevima može izazvati jak bol ili čir.
Oko 2-5% stanovništva je pogođeno Rejnoovom. Uprkos tome što je to uobičajeno stanje, nedovoljno je istraženo i malo se razume o genetskom uzroku stanja.
Dostupni su ograničeni tretmani za RP. Lekari obično savetuju da pacijent koristi strategije „samoupravljanja“, kao što je održavanje toplote i izbegavanje pokretača napada. U teškim slučajevima mogu se propisati lekovi; to su „prenamenski lekovi“, obično lekovi za snižavanje visokog krvnog pritiska. Oni često izazivaju ozbiljne neželjene efekte kod pacijenata. Potrebno je bolje razumevanje osnovnih genetskih mehanizama koji uzrokuju RD da bi se razvili sigurni i efikasni tretmani.
Istraživači predvođeni profesorkom Claudiom Langenberg i profesorom Maikom Pietznerom, koji rade na PHURI-ju i BiH, sproveli su najveću studiju asocijacije na genomu (GVAS) za Rainaudov fenomen. Tim je koristio elektronske zdravstvene kartone iz Britanske Biobanke, velike biomedicinske baze podataka i istraživačkog resursa koji sadrži genetske i zdravstvene informacije od pola miliona učesnika iz Ujedinjenog Kraljevstva, da identifikuje više od 9.000 ljudi pogođenih Rejnoovom. Tim je takođe koristio elektronske zdravstvene kartone iz studije Kueen Mari’s Genes & Health.
Istraživači su otkrili varijacije u dva gena koji su predisponirali učesnike na Rejnoov fenomen: jedan je bio alfa-2A-adrenergički receptor za adrenalin, ADRA2A, klasični stresni receptor koji izaziva kontrakciju malih krvnih sudova.
„Ovo ima smisla kada je hladno ili opasno, jer tijelo mora opskrbiti unutrašnjost tijela krvlju“, objašnjava Maik Pietzner, predsjedavajući zdravstvenih podataka PHURI-ja i ko-voditelj Grupe za računarsku medicinu u BiH.
„Međutim, kod Rainaudovih pacijenata, ovaj receptor je izgleda bio posebno aktivan, što bi moglo objasniti vazospazme, posebno u kombinaciji sa drugim genom koji smo pronašli: ovaj gen je transkripcioni faktor IRKS1, koji može regulisati sposobnost krvnih sudova da se šire. .
„Ako se njegova proizvodnja poveća, može aktivirati gene koji sprečavaju sužene sudove da se opuste kao što bi inače radili. Zajedno sa prekomerno aktivnim adrenalinskim receptorom, to onda može dovesti do toga da sudovi ne snabdevaju dovoljno krvlju duže vreme, što dovodi do na uočene bele prste na rukama i nogama“.
Istraživači su takođe uspeli da repliciraju delove svojih nalaza koristeći podatke učesnika britanskog bangladeškog i pakistanskog porekla iz studije Kueen Mari’s Genes & Health.
Nalazi istraživača takođe pomažu da se po prvi put razume zašto mali sudovi reaguju tako snažno kod pacijenata, čak i naizgled bez spoljašnjih stimulansa, kao što je izlaganje hladnoći.
Dr Ema Blamont, šef odeljenja za istraživanje skleroderme i Rejnoovog UK (SRUK), rekla je: „Rejno je bolno, hronično stanje koje pogađa oko jednog od deset ljudi u UK. Znamo da napade mogu izazvati određeni okidači kao što su hladnoća i stres, ali relativno malo se zna o tome zašto neki ljudi doživljavaju Rejno, a drugi ne. Za milione ljudi koji žive sa ovim stanjem, jednostavni svakodnevni zadaci mogu biti izazov, pa istraživanje poput ovog, koje značajno unapređuje naše razumevanje Rejno i uloga koju genetika može da igra u njegovom izazivanju je ključna.
„Sledeći korak je potvrda ovih važnih nalaza u različitim grupama stanovništva i validacija rezultata kroz funkcionalne studije. Ako budu uspešni, ovi nalazi bi nam mogli pomoći da otključamo više novih terapijskih puteva za Rainaudovo dovođenje do boljih, ciljanijih i ljubaznijih tretmana.“
Nalazi bi mogli dovesti do preporuka za pacijente kako bi pomogli u upravljanju stanjem. Na primer, istraživači su pokazali da ljudi sa genetskom predispozicijom za nizak nivo šećera u krvi imaju povećan rizik od Rejnoovog fenomena i stoga bi pacijenti možda trebalo da izbegavaju duže epizode niskog šećera u krvi. Njihovi nalazi mogu čak ukazivati na nove mogućnosti lečenja, kako je Klaudija Langenberg objasnila: „Na primer, već odobreni lekovi koji više ili manje specifično inhibiraju funkciju ADRA2A mogu biti alternativa, kao što je antidepresiv mirtazapin. Uveren sam da naši nalazi pružaju put ka novim efikasnim lekovima.“
