Japan protiv ostatka G7,  ne odustaje od termoelektrana na ugalj uprkos kritikama Zapada

Japan protiv ostatka G7, ne odustaje od termoelektrana na ugalj uprkos kritikama Zapada

Japan će se oglušiti o zahteve Grupe 7, čiji je član, i nastaviti s korišćenjem termoelektrana na ugalj, pišu mediji u toj dalekoistočnoj zemlji. Argument japanskih kompanija i vlade je da ta ostrvska zemlja sada raspolaže čistom tehnologijom koja omogućava sagorevanje amonijaka skupa sa ugljem, što umanjuje udeo tog zagađivača u radu termoelektrana.

Najveća japanska korporacija iz oblasti energetike DŽERA početkom iduće godine počeće probno korišćenje termoelektrane koja će kao gorivo, pored uglja, koristiti amonijak.

Test postrojenje sagorevaće smesu uglja i amonijaka, u kojoj će bezbojni gas koji nalazi primenu uglavnom u proizvodnji đubriva, boja i eksploziva činiti jednu petinu.

Cilj japanskih stručnjaka je da do 2030. godine razviju gorivo u kojem će udeo amonijaka biti 50 odsto, da bi onda do 2050. godine u termoelektranama u potpunosti izbacili iz upotrebe ugalj, odnosno, u celini ga zamenili amonijakom.

Reč je o novoj tehnologiji zbog čega japanske kompanije iz oblasti hemijske i mašinske industrije sada razvijaju gorionike, bojlere i gasne turbine koji mogu da funkcionišu na bazi smese amonijaka i uglja.

Amonijak ne proizvodi ugljen-dioksid kada gori, zbog čega japanske kompanije i država smatraju da njegovim korišćenjem mogu da drastično smanje emisiju tog jedinjenja koje stvara efekat staklene bašte i tako doprinosi globalnom zagrevanju.

Dalekoistočna carevina u ovom trenutku trećinu svojih energetskih potreba zadovoljava iz uglja. To je posledica katastrofe iz marta 2011. kada je udar velikog cunamija uništio sistem za napajanje strujom nuklearne centrale „Fukušima 1“, usled čega je došlo do pregrejavanja njenih reaktora, topljenja goriva u njima i oslobađana velike količine radijacije u vazduh.

Ta nesreća prouzrokovala je nezadovoljstvo stanovništva i opšti otpor korićenju nuklearne energije u Japanu, te prisililo vladu na zaustavljanje rada svih nuklearnih reaktora u zemlji i dugi proces preispitivanja njihove bezbednosti, pre svega u smislu otpornosti na tektonske udare, budući da je jedan takav, snage čak 9,1 stepeni rihtera i prouzrokovao pomenuti cunami.

Od tragedije u prefekturi Fukušima, na severozapadu Japana, proteklo je čak 12 godina, ali u zemlji i dalje radi samo devet od 54 nuklearna reaktora, koliko ih je Japan imao u trenutku nesreće.

Nuklearnu energiju odmenio je uglavnom ugalj i u manjoj meri prirodni gas, solarna i eolska energija, jer su nakon zaustavljanja nuklearnih reaktora odmrznute i u upotrebu ponovno uvedene termoelektrane na to fosilno gorivo.

Japanski mediji pišu da su tokom sastanka ministara za očuvanje životne sredine, koji je održan u aprilu neposredno pred glavni susret lidera zemalja Grupe 7, evropski učesnici tražili od Japana da odustane od ideje razvoja mešovitog goriva za termoelektrane, jer takvo nastojanje ohrabruje nastavak korišćenja uglja, koji je veliki zagađivač i jedan od osnovih uzročnika fenomena globalnog zagrevanja.

Birokrate iz japanskog Ministarstva ekonomije, trgovine i industrije zadužene za energetiku, međutim, smatraju da pomenuta tehnologija može da donese pozitivan efekat u smislu umanjenja emisije štetnih gasova i da su ministri drugih zemalja članica G7 skeptični u odnosu na korišćene amonijaka prosto stoga što takva tehnologija ne postoji u njihovim zemljama, te nisu o njoj čuli do svojih stručnjaka za energetiku.

Japan zato namerava da nastavi sa promocijom te tehnologije u Aziji, naročito, u Indiji, koja se u velikoj meri oslanja na eksploataciju uglja.

Termoelektrane na ugalj u Japanu, u ovom trenutku, imaju kapacitet od 55 gigavata i njihova prosečna starost je oko četvrt veka, dok je instalisana snaga iste vrste energetskih postrojenja u Indiji 240 gigavata.

Sama kompanija DŽERA, čije se imovina procenjuje na oko 35 milijardi dolara i važi za najvećeg svetskog uvoznika prirodnog tečnog gasa, namerava da do 2050. potpuno eliminiše emisiju ugljen-dioksida iz svojih postrojenja ne samo razvijanjem termoelektrana na amonijak, već i ulaganjem u solarnu i eolsku energiju, te eksploataciju vodonika kao goriva.