Identifikovano je jedno stanište sa najbogatijim vrstama na Zemlji, a to nisu okeani, prašume ili močvare. Većina života na Zemlji živi (barem delimično) unutar tla ispod naših nogu.
„Tlo je verovatno dom za 59 odsto života, uključujući sve, od mikroba do sisara, što ga čini jedinstvenim staništem sa najvećim biodiverzitetom na Zemlji“, procenjuju ekolog Mark Entoni i njegove kolege u svom novom istraživanju.
Zemljište se sastoji od minerala, zarobljenih gasova, tečnosti i organske materije i pokriva većinu zemljišta na Zemlji.
Ipak, uprkos njegovoj važnosti, još uvek znamo vrlo malo o živoj koži Zemlje.
„Organizmi u zemljištu imaju veći uticaj na ravnotežu naše planete“, rekao je Entoni iz Agroskopa, švajcarskog poljoprivrednog istraživačkog tela, Fibi Veston za Gardijan.
„Njihov biodiverzitet je važan jer život u tlu utiče na povratne informacije o klimatskim promenama, globalnu bezbednost hrane, pa čak i na ljudsko zdravlje.
Pregledajući prethodnu literaturu, Entoni i tim su otkrili da čak 88 procenata bakterija, 85 procenata biljaka i 90 procenata gljiva egzistira unutar ovog tankog, krhkog sloja. S druge strane, samo oko 4 procenta od oko 6.500 vrsta sisara usuđuje se da kopa dom u blatu.
Iako postoji velika granica greške, ukupnih 59 procenata biodiverziteta (dajte ili uzmite 15 procenata) u zemljištu je verovatno potcenjeno s obzirom na to koliko malo znamo o ekosistemima tla, objašnjavaju istraživači.
Ovo čak ne uključuje procene virusa koji napadaju bakterije, koji dominiraju zemljištem sa takvom neverovatnom raznovrsnošću da ostavljaju sav drugi život u prašini.
Mali srodnici glista, Enchitraeidae, imaju najveći procenat vrsta zavisnih od tla (98,6 odsto). Većina živi u prvih 5 cm tla, lovi bakterije, gljive i organsku materiju. Ipak, uprkos njihovoj rasprostranjenosti, i osim što se koriste kao mamac, ove životinje nisu dobro poznate.
Još manje znamo o dubljim zemljištima.
„Često zanemarena duboka tla… sadrže mnoge jedinstvene loze u poređenju sa površinskim zemljištem“, objašnjavaju Entoni i tim.
Nova procena biodiverziteta je dva puta veća nego što je prethodno predloženo, iako je tim uključio samo grupe života sa najviše vrsta.
Ovo neočekivano bučno stanište pokreće mnoge sisteme za održavanje života na Zemlji, od sekvestracije ugljenika do distribucije vode. Tla takođe filtriraju zagađivače i olakšavaju rast 95 procenata naše hrane.
Ali tla širom sveta se gube erozijom i menjaju zbog požara i zagađenja. Nedavni izveštaj sugeriše da je oko 65 odsto zemljišta u Evropi nezdravo.
Štaviše, način na koji smo promenili zemljište iznad zemljišta verovatno je promenio biološki sastav mnogih zemljišta, a zauzvrat i način na koji zemljište funkcioniše.
Ehidne, na primer, pretvore 7 tona zemlje svake godine u svom prirodnom okruženju u Australiji, ali su ih urbanizacija i poljoprivreda uklonili iz mnogih oblasti, obuzdavajući ovaj važan biciklizam. Ovo je promenilo mikrobiološke sastave u tlu i smanjilo njegov kapacitet skladištenja ugljenika.
Stepen biološke degradacije zemljišta je još jedna velika nepoznanica.
„Razmišljam o ovome kao o popisu stanovništva“, rekao je Entoni Megan Bartels za Scientific American.
„Nadajmo se da možemo iskoristiti rezultate ovoga da dodijelimo više energije za očuvanje i restauraciju tla, jer to trenutno ne radimo.“
