Revolucionarna istraživanja vođena od strane stručnjaka sa Hebrejskog univerziteta – Shahaf Leshem, Eldad Keha i Prof. Eyal Kalanthroff – su osvetlila trajne psihološke posledice koje proističu iz 2014. vojnog konflikta između Izraela i Gaze. Ovo istraživanje duboko se bavi dubokim implikacijama traumatičnih iskustava kako na veterane, tako i na njihove roditelje, otkrivajući da su veteranima direktno uključenim u konflikt prikazani gotovo dvostruki simptomi poremećaja nakon traume (PTSD) u poređenju sa veteranima koji nisu bili direktno aktivni, razlika koja je primetna i nakon pola decenije nakon konflikta.
Utjecaj na Veterane i Njihove Roditelje: Istraživanje otkriva da su roditelji aktivnih veterana suočeni sa povećanim sekundarnim traumatičnim stresom (STS), bez obzira na njihovu informisanost o mestima boravka svoje dece tokom rata. Posebno je značajno to što majke nose veći teret sekundarnog traumatičnog stresa od očeva, ali je značajna veza pronađena između PTSD veterana i sekundarnog traumatičnog stresa očeva. Ova veza ukazuje na snažnu emotivnu povezanost i deljeni doživljaj između očeva i njihove ratničke potomstva.
Nepoznat Proučavanju: Iako je sekundarni traumatični stres (STS) tradicionalno ispitan kod terapeuta, supružnika i dece traumatizovanih pojedinaca, ovo istraživanje je među pionirima koji istražuju vezu između simptoma PTSD kod dece i mentalnog blagostanja njihovih roditelja. Konkretno, istraživanje istražuje dugotrajne simptome STS koje podnose roditelji ratnih veterana, oblast koja je do sada ostala uglavnom neistražena.
Fokus na Veteranima Izraelsko-Gaza Rata 2014: Istraživanje se fokusira na veterane izraelsko-gaza rata 2014, vršeći upoređivanje simptoma PTSD između veterana direktno aktivnih u ratu (DAV) i veterana indirektno aktivnih u ratu (IAV) – onih koji su pripadali vojnim jedinicama za borbu, ali nisu bili direktno uključeni u konflikt. Ova razlika postavlja prirodan eksperimentalni scenario, osvetljavajući psihološki teret direktnog učešća u ratu.
Ključni Zaključci: Otkrića istraživanja su od suštinskog značaja:
- Povećani Simptomi PTSD kod Direktno Aktivnih Ratnih Veterana: Istraživanje otkriva da su veterani koji su bili direktno uključeni u konflikt (DAV, N=32) pokazali gotovo dvostruko viši nivo simptoma PTSD u poređenju sa indirektno aktivnim veteranima (IAV, N=26). Ovo potencira dugotrajan uticaj traumatičnih iskustava iz rata na mentalno blagostanje veterana, čak i nakon pet godina od konflikta.
- Sekundarni Traumatični Stres kod Roditelja: Roditelji veterana koji su aktivno učestvovali u ratu su pokazali povišene nivoe sekundarnog traumatičnog stresa, u kontrastu sa roditeljima veterana koji nisu bili direktno angažovani. Primetno je da su ove razlike nastale iako većina roditelja nije bila upoznata sa mestima boravka svoje dece tokom konflikta.
- Uticaj na Majke i Očeve: Majke su nosile veći teret sekundarnog traumatičnog stresa od očeva u celini. Međutim, primetna je značajna veza između PTSD veterana i simptoma sekundarnog traumatičnog stresa kod očeva, što ukazuje na snažnu emotivnu vezu i deljeni doživljaj između očeva i njihove ratničke dece.
Posledice i Buduće Perspektive: Ovo istraživanje baca svetlo na dugotrajne mentalne posledice koje podnose ratni veterani i njihove porodice, ističući često zanemarene posledice traumatičnih događaja. Zaključci ukazuju na hitnost potpunih sistema podrške kako za veterane, tako i za njihove bližnje, naglašavajući povezanost njihovog psihološkog blagostanja.
Istraživanje ovih naučnika nosi duboke implikacije za razumevanje prenošenja traume unutar porodica. Osim toga, ono nudi osnovu za dalja istraživanja i intervencije usmerene na adresiranje psiholoških potreba ratnih veterana i njihovih voljenih.
