Sprovedena je nova studija kako bi se razumelo da li su nedavne promene u kvalitetu vazduha u Kini izazvane meteorološkim uticajima ili naporima za smanjenje emisije zagađivača u vazduh. Predvodio ga je prof. Iinchang Feng sa Fakulteta za nauku o životnoj sredini i inženjerstvo na Univerzitetu Nankai.
Tokom protekle decenije, u Kini su uloženi značajni napori da se smanje emisije zagađivača vazduha. Sprovođenje dve dobro poznate i strožije nacionalne akcije čistog vazduha — „Akcionog plana za prevenciju i kontrolu zagađenja vazduha“ (poznatog kao „Deset mera“) od 2013. do 2017. i „Trogodišnjeg akcionog plana za osvajanje Bitka za plavo nebo“ (uobičajeno poznata kao „Bitka plavog neba“) od 2018. do 2020. — igrala je ključnu ulogu u ovom poboljšanju.
Ove akcije, koje je izdao Državni savet Kine, imale su za cilj da smanje masovnu koncentraciju PM 2,5 u ključnim regionima na ciljne nivoe, a podržane su nizom mera politike i kontrole. Kroz odlučne akcije čistog vazduha, nacija je postigla izuzetnu transformaciju u stanju zagađenosti vazduha, što je rezultiralo čistijim vazduhom za svoje stanovništvo.
Kina je bila svedok značajnog poboljšanja kvaliteta ambijentalnog vazduha, o čemu svedoči dosledno smanjenje koncentracija glavnih zagađivača vazduha i broj dana sa maglom. Pored antropogenih emisija, vremenski uslovi takođe regulišu varijacije zagađenja vazduha, posebno u kratkoročnom periodu.
Da bi precizno procenili efikasnost napora za smanjenje emisija, istraživači su prilagodili podatke o kvalitetu vazduha u 31 velikom kineskom gradu za meteorološke uticaje, koristeći napredni statistički model zasnovan na mašinskom učenju.
Nakon uzimanja u obzir meteoroloških efekata, studija potvrđuje da se kontinuirani pad prosečnih godišnjih koncentracija velikih zagađivača vazduha u odabranom 31 velikom kineskom gradu tokom perioda 13. petogodišnjeg plana (2015-2020) prvenstveno pripisuje programima smanjenja emisija. , posebno uspešnu kontrolu emisija izazvanih sagorevanjem uglja.
Međutim, zajedno sa tekućom borbom protiv zagađenja vazduha, tempo smanjenja PM 2,5 je usporen. A u nekim gradovima, stope emisija su čak porasle, signalizirajući izazove u postizanju daljeg poboljšanja kvaliteta vazduha i sve veće poteškoće u promovisanju smanjenja emisija u budućnosti.
Studija je takođe istakla zabrinjavajući trend pogoršanja zagađenja ozonom u nekim kineskim gradovima. Ko-korespondentni autor, prof. Iinchang Feng kaže: „Uprkos značajnom smanjenju azotnih oksida, jednog od prekursora ozona, emisije drugih prekursora ozona kao što su isparljiva organska jedinjenja (VOC) moraju biti koordinirane kako bi se sprečilo dalje pogoršanje ozonskog vazduha kvalitet.“
