Rešavanje klimatskih promena nije samo tehničko pitanje; to je društveni. Nedavni članak u Nature Energi naglašava sve veću hitnost da inženjeri i društveni naučnici kombinuju svoju stručnost.
Kako se energija vetra pojavljuje kao oslonac u globalnom guranju ka čistijoj budućnosti, otpor prema primeni tehnologija obnovljivih izvora energije je porastao. Ovo naglašava potrebu za kolektivnim društveno-tehničkim pristupom projektovanju i implementaciji sistema obnovljivih izvora energije.
Nedavni pregledni rad u Nature Energy promoviše interdisciplinarni istraživački pristup koji premošćuje tehničke „velike izazove“ sa društvenom dinamikom, čineći obnovljivu energiju zaista održivom – tehnički i društveno.
„Danas se odluke o dizajnu često donose bez mnogo debate. A kada javnost tada izazove zabrinutost, odgovor se često ne shvata ozbiljno ili je prekasno. Društva, stoga, rizikuju da izgube podršku javnosti suštinskoj energetskoj tranziciji“, kaže Džulija Kirh Kirkegor, vanredni profesor na DTU Vind and Energi Sistems i glavni autor članka o društveno-tehničkim velikim izazovima u energiji vetra.
Rešavanje velikog izazova klimatskih promena često se radi iz perspektive pojedinačnih tehničkih disciplina. Međutim, postoji rizik da se ignoriše kako su tehnologije – i njihov dizajn, razvoj i primena – uvek društveni. Oni su postavljeni na određena mesta i kontekste i stvaraju određene društvene reakcije.
S obzirom da raste lokalno protivljenje obnovljivim izvorima energije, list navodi da postoji hitna potreba za interdisciplinarnim perspektivama koje bi bolje odgovorile na društveno-tehničku prirodu energetske tranzicije. Drugim rečima, da bi ispunile globalne ciljeve dekarbonizacije, tehničke nauke moraju više da sarađuju sa društvenim i humanističkim naukama kako bi se uključile i stvorile vrednost za lokalne zajednice i šire društvo.
Potreba za povećanim učešćem javnosti odnosi se na faze planiranja i razvoja i faze projektovanja i završetka životnog veka. U fazi projektovanja, posebno se donose važne odluke koje se tiču čiji se interesi uzimaju u obzir — a čiji ne. A nedavna istraživanja pokazuju da se ove odluke čak i vraćaju na algoritme koji se nalaze u alatima za digitalni dizajn.
Nema sumnje da će energija vetra igrati ogromnu ulogu u budućem energetskom sistemu kako bi se ispunili globalni ciljevi dekarbonizacije. Nivo napora koji je vetar učinio početnim uspehom doveo nas je do otprilike 9% udela u potrošnji električne energije. To, međutim, neće biti dovoljno da se izvrše transformativne promene potrebne za dostizanje očekivane jedne trećine do jedne polovine ukupne električne energije, prema Juliji Kirh Kirkegor.
„Danska se, na primer, obično smatra pionirom u energiji vetra, ali samo nekoliko vetroturbina je instalirano na kopnu 2022. Sa ambicijom da se proizvede četiri puta više sunčeve energije i energije vetra na kopnu i pet puta više na moru do 2030. moramo da pronađemo radikalno nove pristupe kako ne bismo videli da se kontroverze jednostavno umnožavaju“, kaže ona.
„Dok turbine na vetar postaju sve veće, a manje zemljišta postaje dostupno, lokalno, društveno protivljenje postavljanju nove infrastrukture za energiju vetra raste. Moramo bolje da razumemo i priznamo zašto je to tako – u suprotnom, postoji stvarni rizik da ugrožena je sposobnost društava da ispune klimatske ambicije“.
Potrebno je bolje prepoznavanje načina na koji se tehničke i prirodne nauke, s jedne strane, i najsavremenije društvene nauke, s druge strane, bave velikim izazovima sa kojima se suočava energija vetra jer, prema Juliji Kirh Kirkegor, često ne slažu se ni oko najznačajnijih izazova.
Autori upozoravaju da nedostaci u društveno-tehničkim istraživanjima mogu sami po sebi postati veliki izazovi ako se sektor energije vetra ne može suočiti sa njima na vreme. Julia Kirch Kirkegaard objašnjava da, iako će za istraživanje, industriju i društvo u cjelini biti izazov da premoste ove praznine, vrijeme za angažovanje učesnika u primjeni energije vjetra je očigledno:
„Veliki tehnološki napredak suočava se sa sve većim otporom javnosti. Pošto ćemo verovatno videti slične sukobe u budućnosti — dok se bavimo drugim aspektima energetske tranzicije i tehnologijama za ublažavanje klimatskih promena, kao što su Pover-to-Ks, energetska ostrva i još mnogo toga— vreme je da se istraži kako premostiti ove višestruke perspektive.“
Dokument o energiji prirode, „Rešavanje velikih izazova u energiji vetra kroz socio-tehničku perspektivu,“ promoviše objektiv osnovan u STS (Science & Technologt Studies) da podstakne tehničke nauke i najsavremenije društvene nauke i humanističke nauke o ovom pitanju (tj. literatura o društvenom prihvatanju) napred i ka više interdisciplinarnih istraživanja:
