Ogromne oluje prašine u zalivu Aljaske mogu trajati mnogo dana i poslati tone finog sedimenta ili mulja u atmosferu, a to ima uticaj na globalni klimatski sistem, kažu naučnici.
Oluje su toliko velike da ih mogu videti sateliti koji kruže oko Zemlje. Slika koju je snimio satelit Landsat 2020. pokazuje prašinu koja duva iz doline i iznad južne obale Aljaske.
Kako tačno prašina može da utiče na globalni klimatski sistem još nije jasno, iako nova istraživanja sa Univerziteta u Lidsu i Nacionalnog centra za atmosferske nauke sugerišu da je efekat veći nego što se ranije mislilo.
Na dovoljno niskoj temperaturi, mulj — mikroskopski fragmenti stena, minerala i vegetacije — deluju kao čestice leda koje stvaraju jezgru, koje podstiču stvaranje kristala leda u oblacima.
Da li će formiranje leda u oblacima doprineti globalnom zagrevanju ili pomoći u hlađenju planete zavisi od toga koliko leda sadrže, koliko je prisutnih čestica leda koje stvaraju jezgru i od prirode tih čestica.
U radu pod naslovom „Južna Aljaska kao izvor atmosferske mineralne prašine i čestica koje stvaraju jezgru leda“, objavljenom u časopisu Science Advances, istraživački tim tvrdi da je potrebno više istraživanja da bi se razumela uloga koju prašina igra u kompleksnoj globalnoj klimi. sistema. Oluja prašine u dolini reke Bakar na Aljasci. Zasluge: Sarah Barr
Prethodna istraživanja su se fokusirala na čestice prašine koje su nastale u atmosferi usled oluja u Sahari i širom Afrike i Azije, od kojih su sve na srednjim do niskim geografskim širinama i uključuju prašinu stvorenu iz pustinjskih sredina.
Istraživači iz Lidsa su zauzeli drugačiji pristup i odlučili da pogledaju izvor prašine na visokim geografskim širinama. Oni su analizirali prašinu koja dolazi iz doline reke Bakar na južnoj obali Aljaske, koja se proteže na više od 275 milja. Procenjuje se da reka prenosi 70 miliona tona glacijalnog sedimenta svake godine.
Tokom perioda niske vode — u leto i jesen — mulj se podiže vetrovima i prenosi stotinama milja širom Severne Amerike, dostižući visine gde može izazvati stvaranje leda u oblacima.
Za razliku od prašine iz Sahare, međutim, čestice prašine iz reke Bakarne doline će sadržati veću količinu biološkog materijala, deponovanog bogatom vegetacijom i divljim životinjama koje žive u regionu.
Čestice prašine u atmosferi su važni agensi u formiranju leda.
U odsustvu prašine, voda u oblacima može ostati u tečnom obliku iako temperature mogu biti znatno ispod nule.
Profesor Benjamin Murrai, atmosferski naučnik u Školi za Zemlju i životnu sredinu u Lidsu koji je nadgledao studiju, rekao je: „Samo mali deo čestica prašine u atmosferi ima kapacitet da stvori jezgro leda i mi tek počinjemo da razumemo njihov izvori i globalna distribucija.
„Da li će oblak postati više ili manje reflektujući sunčevu svetlost zavisi od toga koliko leda ima u njemu, tako da moramo biti u stanju da razumemo i kvantifikujemo različite izvore čestica koje stvaraju jezgru leda širom sveta.
„Trenutno, klimatski modeli imaju tendenciju da ne predstavljaju ove izvore prašine na visokim geografskim širinama, ali naš rad ukazuje da to moramo.“
Tokom istrage, Sarah Bar i Bethani Vild, doktorske istraživačice u Školi za zemlju i životnu sredinu u Lidsu, prikupile su uzorke tokom oluja prašine. Materijal je kasnije analiziran u laboratoriji i upoređen sa vrstama čestica prašine koje potiču iz pustinjskih sredina.
Otkrili su da su čestice sa Aljaske bile efikasnije u formiranju leda od prašine koja dolazi iz Sahare, vođene prisustvom mikroskopskih fragmenata biogenih supstanci, čestica koje bi proizveli živi organizmi.
Nasuprot tome, veruje se da su čestice minerala zvanog kalijum feldspat glavni agens za stvaranje jezgara leda u prašini iz Sahare i na lokacijama u srednjim i niskim geografskim širinama.
Gospođa Bar, glavni autor rada, rekla je: „Znali smo da su pustinje poput Sahare veoma važne za snabdevanje atmosfere česticama koje stvaraju jezgro leda, ali ovaj rad pokazuje da su rečne delte poput doline reke Bakar takođe veoma važne.“
„Ogromne količine prašine se emituju sa mesta kao što je reka Bakar, i moramo da razumemo ove emisije da bismo poboljšali naše klimatske modele.“
