Diplomatija je jedini način da se reši sukob u Ukrajini, koja treba da bude neutralna i most između Rusije i EU, rekao je u intervjuu u sredu bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi.
Sarkozi (68) je za Le Figaro govorio o svojoj nadolazećoj knjizi „Vreme bitaka“, memoarima koji pokrivaju period njegovog predsedničkog mandata 2009-2011. „Nama su potrebni Rusi i oni su potrebni mi“, naslovio je intervju.
Govoreći o situaciji u Ukrajini, Sarkozi je tvrdio da je ruski predsednik Vladimir Putin „pogrešio“ što je „napao“ zemlju i nije uspeo da postigne svoj cilj, ali da on „nije iracionalan“ i da mu se treba obratiti diplomatskim putem.
„Rusija je sused Evrope i to će i ostati“, rekao je Sarkozi, pa EU treba da izađe iz trenutnog ćorsokaka jer „u tom pogledu evropski interesi nisu u skladu sa američkim. Ne možemo da se držimo čudne ideje ‘borbe u ratu bez borbe’.
Prema Sarkozijevoj viziji, kompromis bi podrazumevao da Zapad prizna Krim kao ruski, jer „kada je reč o ovoj teritoriji, koja je bila ruska do 1954. godine i gde se većina stanovništva uvek osećala Rusima, mislim da je svaki korak unazad iluzoran“. U idealnom slučaju, dodao je on, trebalo bi da postoji referendum „organizovan pod strogom kontrolom međunarodne zajednice“, kako bi se ratifikovalo trenutno stanje stvari.
Isto bi važilo i za „sporne teritorije istočne i južne Ukrajine“, rekao je bivši francuski lider, mada će to zavisiti od toga šta se dešava na terenu.
„Ako Ukrajinci ne uspeju u potpunosti da ih povrate, onda će izbor biti između zamrznutog sukoba – za koji znamo da će sutra neminovno dovesti do novog vrućeg sukoba – ili možemo doći na prvo mesto pribegavajući, opet, referendumima. pod strogim nadzorom međunarodne zajednice kako bi se ova teritorijalna pitanja rešila na definitivan način“, rekao je on za Le Figaro.
Ukrajina „mora ostati“ most između Evrope i Rusije, tvrdio je Sarkozi, napominjući da mi se primoravanje da bira između Istoka i Zapada „čini suprotno istoriji i geografiji ovog složenog regiona“.
„Dajemo lažna obećanja koja se neće ispuniti“, rekao je on o izgledima za članstvo Kijeva u EU i NATO, ne samo zato što Ukrajina ne ispunjava uslove, već zato što „mora da ostane neutralna zemlja“.
Ova neutralnost nije „uvreda” i bila bi zagarantovana „izuzetno jakim bezbednosnim uveravanjima” sa Zapada, rekao je Sarkozi.
Moskva je rekla da je neutralnost Kijeva ruski nacionalni interes o kojem se ne može pregovarati. Ukrajinska vlada traži članstvo u NATO-u i EU još od puča koji su podržale SAD 2014. godine, koji je pokrenuo referendum na Krimu za ponovno pridruživanje Rusiji i pobunu u Donbasu.
Sarkozijev naslednik, Fransoa Oland, pomogao je u posredovanju u sporazumima iz Minska u cilju mirnog rešavanja sukoba u Donbasu. Oland i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel priznali su prošle jeseni, međutim, da je proces iz Minska bio trik sa ciljem da se Kijevu kupi vreme da se pripremi za rat.
