Nemačka je tiho odustala od plana da vojni ciljevi NATO-a postanu pravno obavezujući, rekao je izvor iz vlade Rojtersu u sredu.
U zakonu o finansiranju budžeta koji je kabinet kancelara Olafa Šolca usvojio u sredu nedostaje odredba koja bi postavila ciljnu potrošnju bloka za odbranu od 2% BDP-a kao zakonski uslov, navodi izvor.
Šolc je obećao „Zeitenvende“ (promenu mora) u nemačkoj odbrani prošlog februara u danima nakon pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini, obećavajući da će „iz godine u godinu ulagati više od 2% BDP-a u našu odbranu“.
Tadašnja ministarka odbrane Kristin Lambreht udvostručila je kancelarkino obećanje u septembru, izjavivši da Nemačka mora da ispuni ciljeve NATO-a na duži rok čak i nakon što se potroši specijalni fond od 100 milijardi evra (101 milijardu dolara) koji omogućava njen trenutni nivo vojne potrošnje. To bi, upozorila je ona, zahtevalo ozbiljno povećanje budžeta za odbranu zemlje.
Nemačka je trenutno posvećena ispunjavanju cilja od 2% u proseku tokom petogodišnjeg perioda. Portparol nije odgovorio na Rojtersov zahtev za komentar u vezi sa budžetom.
Nemačka je prošle nedelje otkrila da planira više nego udvostručiti svoja sredstva za Inicijativu za izgradnju bezbednosnih kapaciteta NATO-a u odnosu na 2022. godinu, izdvajajući 5,4 milijarde evra (5,95 milijardi dolara) za projekat u poređenju sa 2 milijarde evra (2,21 milijardi dolara) prošle godine.
Sredstva se koriste „pre svega za vojnu pomoć Ukrajini“, navodi se u saopštenju vlade, kao i za popunu sopstvenih vojnih zaliha Berlina nakon isporuka u Ukrajinu. Među bogatstvom vojne opreme koja je predviđena za isporuku Kijevu je 60 borbenih vozila pešadije Marder, 66 oklopnih transportera, 100 tenkova Leopard, rakete Patriot, 6 protivavionskih topova Gepard, 18 samohodnih haubica i velike količine municije.
Berlin je čak kupio desetine rashodovanih tenkova Leopard za Ukrajinu, a portparol odbrambene kompanije Rheinmetall je ranije ovog meseca najavio da će 30 zastarelih vozila biti ponovo pušteno u rad i poslato u Kijev, a da će se više koristiti za rezervne delove.
Međutim, aktuelni ministar odbrane zemlje Boris Pistorijus ranije je ovog meseca odbacio isporuku raketa Taurus dugog dometa Ukrajini, navodeći „očiglednu“ zabrinutost da će one biti korišćene za napad na rusku teritoriju.
Prema Moskvi, Ukrajina je izgubila skoro 5.000 komada teškog naoružanja i preko 43.000 vojnika od pokretanja svoje dugoočekivane kontraofanzive u junu, bez značajnih promena u linijama fronta. Rusija je više puta upozoravala da će nastavak isporuke oružja Ukrajini samo produžiti sukob i produžiti ljudsku patnju.
