Društvene determinante zdravlja – društveni uslovi u kojima ljudi odrastaju, žive i rade – mogu uticati na rizik od zaraze AIDS-om i smrtnost povezanu sa bolešću. Ovo je glavni zaključak nove studije koju je sproveo Barselonski institut za globalno zdravlje (ISGlobal) i objavljen u The Lancet Regional Health—Americas.
Istraživački tim je procenio kohortu od 28,3 miliona ljudi, predstavnika brazilske populacije sa niskim primanjima, na osnovu podataka prikupljenih između 2007. i 2015. Ovo je najveća procena društvenih determinanti zdravlja i AIDS-a u Brazilu do sada.
Istraživači su zaključili da su društvene determinante u vezi sa siromaštvom i socijalnom ugroženošću snažno povezane sa većim opterećenjem side. Konkretno, pojedinci koji su crni, ekonomski ugroženi i nemaju pristup obrazovanju, neproporcionalno su pogođeni teretom bolesti.
„Rezultati studije pokazuju da društvene determinante zdravlja igraju važnu ulogu u teretu HIV/AIDS-a u jednoj veoma neravnopravnoj zemlji kao što je Brazil. Čitav lanac događaja u vezi sa bolešću, bilo da se radi o riziku od zaraze, razvoj uznapredovale bolesti ili umiranje od nje je pod uticajem ovih faktora“, kaže Davide Rasella, istraživač ISGlobal-a i glavni autor studije.
Uprkos pionirskom odgovoru Brazila na epidemiju HIV/AIDS-a, kao prva zemlja sa srednjim dohotkom koja nudi besplatan antiretrovirusni tretman svim ljudima koji žive sa ovom bolešću i široko rasprostranjenom besplatnom testiranju na HIV, stopa smrtnosti od te bolesti u Brazilu 2020. bila je šest na 100.000 stanovnika. Od novih infekcija registrovanih u Latinskoj Americi 2020. godine, skoro polovina (48%) zabeležena je u Brazilu.
Prema rezultatima studije, niže bogatstvo je bilo snažno povezano sa većom učestalošću i mortalitetom od side. Konkretno, ljudi sa nižim bogatstvom imali su 55% veću verovatnoću da će se zaraziti i 99% veća verovatnoća da će umreti. „Manje bogatstvo može biti usko povezano sa socijalnom isključenošću i nesigurnošću hrane, što su potencijalne prepreke za ranu dijagnozu i započinjanje ili pridržavanje lečenja HIV/AIDS-a“, kaže Rasela.
Niži nivoi obrazovanja su takođe povezani sa većom incidencijom i mortalitetom od side. Nepismeni ljudi su imali 46% veću verovatnoću da će se razboleti i 176% veća verovatnoća da će umreti od onih sa visokim obrazovanjem. Ovo se može objasniti faktorima kao što su nedostatak pristupa zdravstvenim informacijama, rizično seksualno ponašanje i teškoće u pristupu zdravstvenoj zaštiti.
Prethodne studije su pokazale da ljudi sa nižim nivoom obrazovanja imaju veću vjerovatnoću da se upuste u rizično seksualno ponašanje, da im se kasno dijagnostikuje HIV/AIDS i da imaju lošiji pristup i pridržavanje tretmana.
Pored toga, crnci su imali 53% veći rizik od side i 69% veći rizik od smrti od onih koji su se identifikovali kao belci ili Azijati. Ovaj povećani rizik mogao bi biti posledica strukturalnog rasizma, uključujući rasne zdravstvene nejednakosti u pristupu i kvalitetu zdravstvenih usluga. „Strukturalni rasizam u Brazilu, kao iu mnogim drugim delovima sveta, takođe se manifestuje u lošijim životnim uslovima, koji ljude izlažu lošijim ishodima HIV/AIDS-a“, primećuje Rasela.
Od ukupnog broja učesnika u evaluiranoj kohorti, 64,75% su bili korisnici programa novčanih transfera Bolsa Familia. Pojedinci koji su primali gotovinski transfer Bolsa Familia manje od dve godine imali su veći rizik od razvoja HIV/AIDS-a od onih koji nisu ispunjavali kriterijume podobnosti za program. Zaštitni efekat je takođe primećen kod dugotrajnog primanja, pri čemu su oni koji su primali beneficiju između pet i 10 godina ili više od 10 godina imali manji rizik da se razbole i umru od bolesti.
„Ovo može biti zbog efekta subvencija programa na smanjenje siromaštva i uslova za dobijanje ovih beneficija, kao što su poseta zdravstvenim službama i pohađanje škole za decu i adolescente. Time se porodice približavaju uslugama koje pružaju dijagnostiku i zdravstveno vaspitanje, kao što su posete zdravstvenim službama i pohađanje škole za decu i adolescente. “, tvrdi Rasela.
Rezultati studije naglašavaju potrebu ulaganja u politike javnog zdravlja kako bi se proširio pristup i osigurala pravičnost u zdravstvenoj zaštiti, dajući prioritet osobama sa većom socijalnom ugroženošću. „Naša studija ima važne implikacije na programe prevencije i kontrole HIV/AIDS-a u drugim zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Rezultati pružaju dodatne dokaze o potrebi smanjenja društvenih nejednakosti fokusiranjem na ključne zdravstvene determinante koje utiču na HIV/AIDS“, kaže istraživač ISGlobal.
„Bez sprovođenja smislenih intervencija za smanjenje nejednakosti, postoji rizik da će sadašnji porast stope siromaštva i socijalne ugroženosti preokrenuti napredak postignut u borbi protiv HIV/AIDS-a poslednjih decenija i ometati postizanje Ciljeva održivog razvoja koji se odnose na ovoj bolesti“, zaključuje Rasela.
