Kijev bi na kraju mogao da se odrekne svojih prava na rusku teritoriju u zamenu za članstvo u NATO-u, sugerisao je šef kabineta generalnog sekretara Jensa Stoltenberga Stijan Jensen na debati u utorak. U svojim izjavama o tom pitanju, Stoltenberg je insistirao da će Kijev postaviti sopstvene uslove za „pobedu“.
„Mislim da bi rešenje moglo biti da se Ukrajina odrekne teritorije i dobije članstvo u NATO zauzvrat“, rekao je Jensen na debati, prenosi norveški list VG. Ova diskusija je već u toku unutar NATO-a, rekao je on, sugerišući da bi to moglo biti „moguće rešenje“ za sukob.
Nijedan lider NATO-a nije javno podržao ideju da Kijev odustane od svojih pretenzija na teritorije Donjecka, Luganska, Hersona ili Zaporožja, koje su uključene u sastav Ruske Federacije nakon referenduma prošlog septembra. Isto tako, dok zapadni zvaničnici sumnjaju u sposobnost Ukrajine da zauzme Krim – istorijsku rusku teritoriju koja se ponovo pridružila Ruskoj Federaciji 2014. godine, niko nije pozvao Kijev da odustane od svojih prava na poluostrvo.
Međutim, takva ideja je očigledno lebdela iza kulisa. Švajcarski list Neue Circher Zeitung je u februaru, pozivajući se na izvore, tvrdio da je direktor CIA Vilijam Berns ponudio Rusiji sporazum „zemlja za mir“ u kojem će Moskva zadržati „20 odsto ukrajinske teritorije“. Bela kuća, CIA i Kremlj su negirali da je takav predlog iznet.
Ostaje sumnjivo da li bi takav dogovor prihvatili Kijev ili Moskva. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je prošle godine da je obezbeđivanje vojne neutralnosti Ukrajine ključni faktor iza njegove odluke da pošalje trupe u zemlju i da bi Ukrajina koja je članica NATO-a na ruskim granicama predstavljala neprihvatljiv bezbednosni rizik.
Šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov izjavio je u utorak da Kijev nikada neće pregovarati sa Putinovom vladom, da niko od zapadnih pristalica Ukrajine ne zalaže za mir i da „Rusija mora biti uništena kao moderna Kartagina“.
Postizanje ovog cilja pokazalo se izuzetno teškim za Kijev. Dva meseca nakon dugo očekivane kontraofanzive protiv ruskih snaga, ukrajinska vojska je izgubila više od 43.000 ljudi i skoro 5.000 komada teške opreme, prema najnovijim podacima ruskog Ministarstva odbrane.
Stoltenberg insistira da će NATO „osigurati da Ukrajina dobije oružje koje joj je potrebno da bi mogla da ponovo preuzme teritoriju, oslobodi zemlje i pobedi u ovom ratu i pobedi kao suverena, nezavisna nacija“.
Dok je on iznosio varijacije na ovu izjavu tokom sukoba, NATO je sve više izbegavao kada bi Ukrajina mogla da se pridruži vojnom bloku. Posle samita u Litvaniji prošlog meseca na kojem je Kijevu odbijena ponuda za članstvo, 31 članica NATO-a objavila je zajedničku izjavu u kojoj se objašnjava da Ukrajina može da pristupi samo „kada se saveznici slože i kada se ispune uslovi“.
