Potrebna je „snažna upotreba sile“ od strane multinacionalne policije i upotrebe vojnih sredstava da bi se uspostavio red i red na Haitiju i razoružale bande, rekao je šef UN-a Antonio Gutereš Savetu bezbednosti, piše Rojters.
Haiti je prošle godine zatražio međunarodnu pomoć u borbi protiv nasilnih bandi koje su u velikoj meri zauzele glavni grad Port-o-Prens. Gutereš je u oktobru predložio da zemlje pošalju „snage za brzu akciju“ da podrže haitijsku policiju.
Savet je prošlog meseca ohrabrio zemlje da pruže bezbednosnu podršku i zatražio od Gutereša da u roku od 30 dana izveštava o čitavom nizu opcija Ujedinjenih nacija, uključujući podršku za ne-UN. multinacionalne snage ili moguća mirovna operacija.
Guterešov izveštaj je prosleđen 15-članom veću u utorak i u njemu su navedene dve potencijalne opcije UN: pružanje logističke podrške multinacionalnim snagama i haitijskoj policiji i jačanje političke misije UN koja je već na Haitiju.
„Trenutni kontekst Haitija nije pogodan za održavanje mira“, napisao je Gutereš, dodajući da se mora uspostaviti red i zakon, razoružati bande, osigurati strateške instalacije i putevi i ponovo uspostaviti državno prisustvo radi pružanja osnovnih usluga.
„Ništa osim snažne upotrebe sile, dopunjene nizom nekinetičkih mera, od strane sposobne specijalizovane multinacionalne policijske snage omogućene vojnim sredstvima, u koordinaciji sa nacionalnom policijom, ne bi bilo u stanju da postigne ove ciljeve“, rekao je Gutereš, koji je posetio Haiti prošlog meseca.
Mirovne snage UN raspoređene su na Haiti 2004. godine nakon što je pobuna dovela do svrgavanja i izgnanstva tadašnjeg predsednika Žan-Bertrana Aristida. Mirovne trupe su otišle 2017. i zamenila ih je policija UN, koja je otišla 2019.
Haićani su oprezni u pogledu oružanog prisustva UN. Karipska zemlja je bila slobodna od kolere do 2010. godine, kada su mirovne snage UN-a bacile zaraženu kanalizaciju u reku. Više od 9.000 ljudi je umrlo od bolesti, a oko 800.000 se razbolelo.
Gutereš je ponovo apelovao na zemlje da „reaguju odmah“ kako bi doprinele raspoređivanju nečlanice UN. multinacionalne snage i da Savet bezbednosti podrži takav potez. Sjedinjene Države su već rekle da su spremne da iznesu nacrt rezolucije Saveta bezbednosti kako bi podržale raspoređivanje.
Zemlje su bile oprezne u pogledu podrške neizabranoj administraciji premijera Ariela Henrija, koji je rekao da se pošteni izbori ne mogu održati uz trenutnu nesigurnost. Haiti je od januara bez ijednog izabranog predstavnika.
Kenija je prošlog meseca rekla da je spremna da razmotri vođenje međunarodnih snaga i obećala da će poslati 1.000 policajaca. Kenijski zvaničnici uskoro treba da otputuju na Haiti kako bi procenili potrebe za takvim raspoređivanjem. Bahami su od tada angažovali 150 ljudi ako Ujedinjene nacije odobre te snage.
Gutereš je rekao da je Jamajka takođe obnovila svoje obećanje da će doprineti snagama i takođe je pozdravio najave Antigve i Barbude da će razmotriti doprinos. On je pozvao države članice, posebno u Americi, „da nastave da se oslanjaju na ovaj novi zamah“.
Gutereš je naveo „ekstremno nasilje“ napada bandi. „Prestonica je opkoljena bandama i praktično odsečena putevima od severnih, južnih i istočnih delova zemlje.
Međunarodna bezbednosna pomoć bi trebalo da uključi zaštitne mere za sprečavanje zloupotreba, rekao je Human Rights Vatch u ponedeljak.
U svom izveštaju, Gutereš je rekao da sve ciljane operacije protiv bandi takođe moraju zaštititi ljude i poštovati ljudska prava i pravilan proces.
