Domino efekat kako vaše telo funkcioniše je mistifikujuća, ali fascinantna oblast proučavanja. Pitanje „zašto se ovo dešava kada to uradim?“ generiše beskrajnu potragu za odgovorima u okviru Fakulteta za obrazovanje i ljudske nauke (COEHS.)
Vanredni profesor za atletski trening UNM Daisuke Shibata razmatra samo jedan od ovih aspekata uzroka i posledice: držanje i ravnotežu. Njegovo novo istraživanje je upravo objavljeno u Simmetri.
„Želim da razumem kako ljudska bića koriste senzorne informacije da kreiraju pokret. Moramo da razumemo kakve senzorne receptore koristimo u našem telu i kako integrišemo senzorne informacije sa kretanjem“, rekao je Šibata.
To je posebno rasprostranjeno u Šibatinom polju – što više uči, potencijalno, to se naša tela bolje igraju i osećaju.
„Želimo da shvatimo kakav sistem koristimo unutar našeg tela da održimo ravnotežu“, rekao je on. „Kao kada se pojedinac povredi, koje funkcije bi bile narušene? Koja vrsta intervencije može biti od pomoći da se oporavi od povrede?“
Radeći sa docentom za ortopediju i rehabilitaciju UNM HSC Juri Joshida, Shibata je kombinovao neuronauku, kretanje i zdravlje.
„Znanje i koncept motoričke kontrole i neuronauke moraju se koristiti u našem obrazovanju za atletski trening, jer kada je u pitanju rehabilitacija ravnoteže kod povređenog pojedinca, moramo da poboljšamo funkciju senzorno-motorne integracije kako bismo obezbedili bolju ravnotežu“, rekao je Šibata. .
Razumevanje ovih veza počinje konceptom senzorno-motorne integracije. Ljudi će koristiti osećaj, ovo čulno iskustvo, da stvore pokret. To je slučaj bez obzira šta radimo.
„Senzorno-motorička integracija se mora koristiti u bilo kojoj ljudskoj aktivnosti“, rekao je Šibata. „Na primer, kada imate unos iz vaše ruke, to je kada nešto dodirnete ili zgrabite nešto. Kada zgrabite flašu sa vodom, osećate pritisak, osećate težinu i onda morate da proizvedete odgovarajuću količinu sila.“
Pa kako se ljudi registruju kada im je balans isključen? Šibata je ovo pitao, kao i kako prilagođavaju držanje, i znaju kada treba, kada se to osećanje razume.
„Ako promenite držanje tela, kako reagujemo? Kako naše telo reaguje na promene u držanju? Takođe radim na tome kako hodamo kao odgovor na promene u držanju“, rekao je on.
Za studiju, Shibata je regrutovao 32 mlada, zdrava učesnika u North Campus, i njegov sistem za snimanje pokreta, jednom nedeljno tokom tri nedelje.
Dok je jedna grupa izvodila određene pokrete na penastom valjku, ležeći, druga grupa je jednostavno ležala na tlu. Nakon toga su nekoliko puta stajali na senzoru 10 sekundi, dok je Šibata merio ljuljanje.
„To je slično kao kada stojite na vagi, ali sa senzorom pritiska. Gledamo kolika je sila raspoređena ispod stopala, između leve i desne noge, napred-nazad i tako dalje“, rekao je on.
Ljuljanje i kolebanje učesnika su takođe procenjeni dok su gledali ispred sebe u fiksnu tačku ili zatvarali oči.
„Gledam u jednostavnu ravnotežu, koja jednostavno stoji. Aktivnost korišćena u istraživanju nam pomaže da razumemo kako koristimo senzorne informacije da bismo održali ravnotežu. Takođe manipulišem senzornim informacijama menjajući držanje“, rekao je on.
Mnogo je malih faktora koji mogu doprineti velikoj promeni. Ipak, pošto ljudska bića nisu univerzalna u istraživačkim implikacijama, radi se o tome zašto.
„Ljudsko telo nije simetrično. Nije savršeno i u redu je biti drugačiji“, rekao je Šibata. „Još važnije, iz moje perspektive, je kako se prilagoditi i prilagoditi razlikama kako bi se održala ravnoteža i sprečio pad.
Dakle, saznanje da postoji neka veza između onoga što se dešava u vašoj glavi i načina na koji se krećete, nije odgovor na dugogodišnju debatu o tome šta je „pravilno“ držanje.
„Postoje procesi i procedure za poboljšanje držanja. Istina je da treba da istegnemo mišiće i da se uključimo u aktivnosti, ali šta je pravilno držanje, u ovom trenutku se ne razume“, rekao je Šibata. „Ono sa pravilnim držanjem možda nije ispravno za vas, tako da mislim da je veoma važno da razumete ko ste. Svaki pojedinac je drugačiji. Čak i ako imate loše držanje, možda ćete biti dobri u balansiranju.“
Ipak, ovi napori u atletskom treningu mogu imati kritičan uticaj na pomoć povredama ili njihovo sprečavanje kod starijih ljudi.
„Senzorno-motorna integracija će biti ugrožena starenjem, povredama i kognitivnim funkcijama. Tako da će na razumevanje načina na koji održavamo ravnotežu uticati držanje. Suprotno tome, ako poboljšamo držanje, možda ćemo moći da održimo ravnotežu“, rekao je Šibata.
