Na grčkim ostrvima ovoga leta bilo je najmanje devet smrtnih slučajeva, uključujući trudnicu i njeno nerođeno dete zbog nedostatka medicinskih radnika.
Daleko od kopna i preplavljena turistima leti, mnoga grčka ostrva, kao što je Kos u Egejskom moru, bore se sa smanjenim brojem medicinskog osoblja i nedostatkom vozila hitne pomoći.
Jedanaest ljudi je potrebno za rad hitne pomoći 24 sata dnevno na Kosu. Ostrvo sa 40.000 stalnih stanovnika, koje tokom leta ugosti više od milion turista, ima tri nova ambulantna vozila. Ipak, od ta tri može da radi samo jedno jer ima samo 10 bolničara, od kojih dvoje idu u penziju sledeće godine.
U junu je 63-godišnja žena na ostrvu Kos umrla u zadnjem delu kamioneta, čekajući da bude prebačena u lokalnu bolnicu nakon što se onesvestila, dok je jedino vozilo hitne pomoći na ostrvu bilo zauzeto, reagujući na još jedan hitan slučaj.
Neke bolnice na grčkim ostrvima nemaju stalne lekare opšte prakse, a na mnogim ostrvima na Kikladima i Dodekanezu jedno vozilo hitne pomoći dostupno je 24 sata dnevno.
Na ostrvu Lezbos 78-godišnja žena izgubila je svest dok je plivala. Hitna pomoć stigla je dva sata kasnije na lice mesta, samo da bi otkrila da joj je srce stalo.
Hitna pomoć mora da se ponovo organizuje, rekao je za Politiko predsednik grčke službe hitne pomoći Georgios Matiopulos.
Matiopulos je istakao da medicinsko osoblje odbija da se preseli na ostrva jer su na njima troškovi života enormno povećani zbog rasta turizma. Rekao je da je nekoliko medicinskih radnika poslato na ostrva da pomognu tokom letnje sezone zbog čega su bili prinuđeni da prekinu letnji odmor, i dodao da je to samo improvizovano rešenje.
„Poslali smo nekoliko zdravstvenih radnika iz ostatka zemlje na ostrva da pokriju potrebe sezone. Naše kolege su prinuđene da prekinu letnji odmor zbog ovoga, ali ovo je očigledno samo improvizovano rešenja“, rekao je Matiopulos.
Kako se navodi, taj problem nije svojstven samo za ostrva jer u Atini radi oko 50 kola hitne pomoći, umesto 85 do 90 koliko je potrebno.
U atinskom predgrađu, 19-godišnja devojka u osmom mesecu trudnoće preminula je u junu dok je više od pet sati čekala hitnu pomoć, a tada je umrlo i njeno nerođeno dete.
Od tada je otkriveno još najmanje šest slučajeva ljudi koji su umrli širom zemlje zbog nedostatka medicinskog prevoza.
Odgovarajući na sve veće kritike zbog smrtnih slučajeva koji su verovatno mogli da budu sprečeni, grčka vlada je rasporedila vatrogasce, vojno osoblje i vozače da pomognu u rešavanju nedostatka medicinskog osoblja u turističkim oblastima.
Lekari su nezadovoljni takvom odlukom nazivajući je „nestručnom potragom za brzim rešenjima“. Lekari tvrde da bi raspoređivanje neobučenog osoblja u hitnim situacijama moglo biti opasno za pacijente kojima je potrebna intervencija na licu mesta.
Grčki parlament usvojio je amandman za hitno raspoređivanje vatrogasaca i vojnog osoblja 27. jula.
Premijer Kirijakos Micotakis ponovo je izabran 25. juna, obećavši da će prioritet biti reformisanje nacionalnog zdravstvenog sistema. Micotakis je obećao da će zaposliti oko 10.000 zdravstvenih radnika, uključujući 800 vozača hitne pomoći i 250 bolničara na motociklima.
Konfederacija zaposlenih u javnim bolnicama (POEDIN), međutim, kaže da će se ovim zapošljavanjem zapravo nadomestiti radna mesta onih koji su nedavno penzionisani, ali da to nije dovoljno za poboljšanje kvaliteta nege.
POEDIN navodi da je oko 10.000 zdravstvenih radnika napustilo javni sektor u poslednje dve i po godine, a da se očekuje da će još 5.000 otići ove godine.
