Zašto rastu tenzije duž istočne granice NATO-a sa Belorusijom

Zašto rastu tenzije duž istočne granice NATO-a sa Belorusijom

Poljska raspoređuje hiljade vojnika na granici sa Bjelorusijom, nazivajući to potezom odvraćanja jer tenzije između dva susjeda rastu. Te tenzije između Poljske — zemlje NATO-a i Evropske unije — i Belorusije, koja je ruski saveznik u njenom ratu protiv Ukrajine, jačaju se poslednjih meseci na granici. Evo zašto:

Poljska podržava belorusku opoziciju još od predsedničkih izbora 2020. godine, gde je proruski beloruski lider Aleksandar Lukašenko osvojio šesti mandat u glasanju koje su Poljska i šira zapadna zajednica videle kao nameštene.

Belorusija je 2021. počela da organizuje i gura hiljade migranata sa Bliskog istoka i Afrike preko granice u Poljsku. Poljska i EU vide ovaj potez kao što je planirano sa Kremljom i ima za cilj da izazove nestabilnost u Evropi. Poljska desničarska vlada, neprijateljski raspoložena prema ideji prihvatanja migranata, podigla je zid od 400.000 dolara koji je značajno smanjio priliv.

Posle ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022, Poljska je osudila napad i podržavala Kijev vojnom opremom, političkom podrškom i humanitarnom pomoći, uključujući ugošćavanje više od 1,2 miliona izbeglica. Belorusija je na strani Rusije u sukobu, a Poljska učestvuje u međunarodnim ekonomskim sankcijama obema zemljama.

Beloruski državni zvaničnici i provladini aktivisti formirali su grupu pod nazivom Patriotska komanda, koju Minsk koristi kao političko oruđe. U nedavnom obraćanju poljskoj naciji, grupa je navela da poljski političari „zapaljuju vatru rata svojim akcijama i retorikom“ i da ih „vodi ludilo šovinizma“.

U međuvremenu, zvaničnici u Moskvi su u više navrata iznosili neosnovane tvrdnje da Poljska namerava da pripoji zapadne regione Ukrajine. Moskva takođe kaže da je premestila deo svog nuklearnog oružja kratkog dometa u Belorusiju, blizu istočne granice NATO-a.

Poljska je takođe zabrinuta zbog prisustva u Belorusiji hiljada ruskih Vagnerovih plaćenika za koje je nedavno rečeno da su učestvovali u obuci blizu granice. Dvojica Rusa uhapšena su prošle nedelje u Poljskoj optuženi da su širili ideologiju Vagnerove grupe. Više od polovine Poljaka koje je nedavno ispitao istraživački centar IBRIS reklo je da ruske plaćenike u Belorusiji smatraju pretnjom.

Dva beloruska vojna helikoptera letela su na maloj visini iznad poljskog sela Bialovieza, u blizini granice, nekoliko minuta prošle nedelje pre nego što su se vratili u Belorusiju, akcija za koju je Poljska rekla da je provokacija.

Osim što je granica NATO-a i EU, istočna granica Poljske uključuje i strateško mesto, takozvani Suvalki jaz — 96 kilometara (60 milja) granice sa Litvanijom koja povezuje tri baltičke države, Litvaniju, Letoniju i Estoniju, sa ostatkom NATO saveza i EU. Uzak jaz takođe razdvaja Belorusiju od Kalinjingrada, jako militarizovane ruske eksklave koja nema kopnene veze sa Rusijom.

Vojni analitičari na Zapadu dugo su posmatrali Suvalki jaz kao potencijalnu žarišnu tačku u bilo kakvoj konfrontaciji između Rusije i NATO-a. Oni se brinu da bi Rusija mogla pokušati da iskoristi jaz i odseče tri baltičke države.

Oblast je u velikoj meri zaštićena poljskim i američkim trupama na poljskoj strani i kanadskim i nemačkim trupama na strani Litvanije.

Poljska vlada kaže da se neće uplašiti i da gradi svoj odbrambeni i potencijal za odvraćanje i premešta trupe i modernu opremu na istok, kako bi ojačala granicu sa Belorusijom i Kalinjingradom.

„Nema sumnje da beloruski režim sarađuje sa Kremljom i da je ova akcija usmerena protiv Poljske kako bi se destabilizovala naša zemlja“, rekao je prošle nedelje poljski ministar odbrane Mariuš Blaščak.

Poljska je prošle godine povećala izdatke za odbranu na više od 2,5% BDP-a, a ove godine će taj iznos ponovo porasti. Potrošila je više od 16 milijardi dolara na oružje, uključujući tenkove Abrams, raketne sisteme Patriot, mlazne lovce, tenkove i haubice. Neki od njih će zameniti opremu sovjetske i ruske proizvodnje ponuđenu Ukrajini.

U Poljskoj će 15. oktobra biti održani ključni parlamentarni izbori. Populistička stranka Pravo i pravda, koja je na vlasti od 2015, namerava da osvoji treći mandat bez presedana.

Stranka koristi zabrinutost javnosti za bezbednost i naglašava svoje napore da ojača odbranu, nastojeći da okupi glasače oko svoje politike i diskredituje opoziciju i njenog glavnog lidera, bivšeg premijera Donalda Tuska.