Prvo ispitivanje duboke moždane stimulacije (DBS) kod pacijenata sa rehabilitacijom nakon moždanog udara od strane istraživača Klivlendske klinike pokazalo je da korišćenje DBS-a za ciljanje zupčastog jezgra – što reguliše finu kontrolu voljnih pokreta, kognicije, jezika i čula funkcije u mozgu — je bezbedno i izvodljivo.
Ispitivanje EDEN (električna stimulacija zupčastog jezgra za hemiparezu gornjih ekstremiteta zbog ishemijskog moždanog udara) takođe pokazuje da je većina učesnika (devet od 12) pokazala poboljšanja u motoričkom oštećenju i funkciji. Važno je da je studija otkrila da su učesnici sa barem minimalnim očuvanjem distalne motoričke funkcije pri upisu pokazali dobitke koje su skoro utrostručile njihove početne rezultate.
Objavljeni u Nature Medicine, ovi nalazi se zasnivaju na više od decenije pretkliničkog rada koji su vodili glavni istraživači Andre Machado, MD, Ph.D., i Kenneth Baker, Ph.D., na Klivlendskoj klinici.
„Ovo je ohrabrujuće za pacijente jer su učesnici studije bili onesposobljeni više od godinu dana, a u nekim slučajevima i tri godine nakon moždanog udara. Ovo nam daje potencijalnu priliku za preko potrebna poboljšanja u rehabilitaciji u hroničnim fazama oporavka od moždanog udara “, rekao je dr Machado, predsednik Neurološkog instituta Klivlendske klinike. „Implikacije na kvalitet života za učesnike studije koji su odgovorili na terapiju su značajne.“
Dr Machado je patentirao DBS metod u oporavku od moždanog udara. Boston Scientific poseduje licencu za te patente i obezbedio je Vercise DBS sisteme korišćene u ispitivanju. Cleveland Clinic Innovations je 2010. godine osnovala Enspire DBS Therapi, Inc., kompaniju iz portfelja Klivlendske klinike i komercijalizuje tehnologiju razvijenu u Klivlend klinici kako bi komercijalizovala metod. Dr Machado poseduje opcije za akcije i vlasnička prava u kompaniji Enspire i služi kao glavni naučni službenik.
„Videli smo da pacijenti u studiji vraćaju nivoe funkcije i nezavisnosti koje nisu imali pre nego što su se upisali u istraživanje“, rekao je dr Mačado. „Ovo je bila manja studija i radujemo se proširenju pošto smo započeli sledeću fazu.“
Završeno ispitivanje EDEN uključilo je 12 osoba sa hroničnom, umerenom do teškom hemiparezom gornjeg ekstremiteta kao rezultatom jednostranog moždanog udara srednje moždane arterije 12 do 36 meseci ranije. Tokom studije nije bilo većih komplikacija. Devet od 12 učesnika poboljšalo se do stepena koji se smatra značajnim u rehabilitaciji moždanog udara.
Svaki učesnik je podvrgnut DBS operaciji, koja je uključivala hiruršku implantaciju elektroda u deo mozga koji se zove mali mozak. Jednom spojene na uređaj sličan pejsmejkeru, elektrode su korišćene za isporuku malih električnih impulsa kako bi pomogli ljudima da povrate kontrolu nad svojim pokretima.
Nakon otpuštanja i oporavka od operacije, učesnici su završili višemesečnu fizikalnu terapiju, prvo sa isključenim DBS uređajem na nekoliko nedelja, a zatim uključenim četiri do osam meseci. Nakon uključivanja uređaja primećena su najznačajnija poboljšanja.
„Podaci o bezbednosti i izvodljivosti iz ove rane studije u kombinaciji sa potencijalnim poboljšanjima simptoma svakako podržavaju potrebu za dodatnim, većim ispitivanjima kako bi se videlo da li je cerebelarni DBS zaista potencijalni tretman za oštećenje motora nakon moždanog udara“, rekao je Brooks Gross, dr. ., direktor programa, Nacionalni institut za neurološke poremećaje i moždani udar.
Moždani udar je vodeći uzrok dugotrajnih invaliditeta. Približno 800.000 ljudi samo u Sjedinjenim Državama doživi moždani udar svake godine. Dok će većina pacijenata preživeti akutnu fazu, uporni neurološki problemi će verovatno ugroziti kvalitet života i produktivnost, pri čemu otprilike 50% preživelih i dalje pokazuje težinu invaliditeta koja zahteva pomoć u svakodnevnim aktivnostima.
„Trenutno ne postoje efikasne metode za poboljšanje ishoda fizičke rehabilitacije za stotine hiljada preživelih od moždanog udara“, rekao je dr Bejker, Klivlend, Klivlend, istraživački institut Lerner. „Rezultati studije su otkrili da je duboka moždana stimulacija, uparena sa fizikalnom terapijom, poboljšala kretanje kod pacijenata koji su bili više od godinu dana nakon moždanog udara i čija su motorička poboljšanja u velikoj meri stala na platou. Ovo nam govori da istraživanje opravdava dalje istraživanje kod većih pacijenata Uzorci.“
