Pre nego što se vakcinišemo, većina nas ima tendenciju da se zapita: Hoće li boleti? Hoću li dobiti temperaturu? Da li će mesto injekcije biti bolno nakon toga? Ali pitanje da li je ponovljene vakcinacije najbolje dati u istoj ruci, ili prvo u desnu ruku, a zatim u levu (ili obrnuto) verovatno nije pitanje koje je niko do sada postavio. Da je ovo pitanje značajno zahvaljujući radu mladog istraživača na Univerzitetu Saarland u Nemačkoj.
„Pitanje deluje tako banalno, tako trivijalno da nikome ranije nije palo na pamet da ga postavi“, kaže profesorka Martina Sester na početku našeg razgovora o radu svoje doktorantke Laure Zigler. Ono što bi na prvi pogled moglo zvučati kao malo sniženo je sve osim – i uskoro postaje jasno da Sester ceni činjenicu da je njen doktorant odvojio vreme da se pozabavi ovim lako zanemarenim pitanjem.
Naučnici poput Martine Sester, profesorke transplantacije i imunologije infekcija na Univerzitetu Saarland, i Laure Ziegler, koji su zainteresovani za ispitivanje efikasnosti vakcinacija i vakcina, mnogo češće postavljaju pitanja poput: Kako se vakcina kreće kroz telo? Da li putuje direktno ili indirektno do ciljanog mesta i da li usput nanosi štetu normalnim telesnim ćelijama? Da li je ova vakcina efikasnija od one i koja ima duži imuni odgovor?
Ali do sada se niko nije pozabavio jednostavnim pitanjem da li je bolje da lekar daje uzastopne vakcine u istoj ruci ili da daje jednu u levu ruku i jednu u desnu.
To će se sada možda promeniti. „Naša studija pokazuje da ipsilateralne vakcinacije stvaraju jači imuni odgovor od kontralateralnih vakcinacija“, objašnjava Laura Ziegler. Kod ipsilateralne vakcinacije, vakcina se ubrizgava dva puta u istu ruku. Kod kontralateralne vakcinacije, primarna vakcinacija se daje u levu ruku, dok se dopunska vakcina ubrizgava u desnu ruku, ili obrnuto. Nemačka kampanja vakcinacije protiv COVID-19 pružila je idealno okruženje za proučavanje ovog pitanja. Laura Ziegler i Martina Sester su uspele da stvore pouzdan skup podataka od 303 osobe koje su primile mRNA vakcinu od Biontecha kao primarnu i dopunsku vakcinu na početku nemačke kampanje vakcinacije protiv COVID-19.
Najupečatljiviji rezultat bio je da je dve nedelje nakon što je dopunska injekcija ubrizgana, broj citotoksičnih CD8 + T ćelija, koje se često nazivaju ‘T ćelije ubice’, bio značajno veći kod onih pojedinaca kojima je ubrizgana u istu ruku. „Kod ipsilateralnih subjekata, uspeli smo da otkrijemo T ćelije ubice u 67 procenata slučajeva. Nasuprot tome, otkrili smo CD8 + T ćelije kod samo 43 procenta kontralateralno vakcinisanih subjekata“, objašnjava Laura Ziegler. To može da sugeriše da je veća verovatnoća da će ipsilateralna vakcinacija pružiti bolju zaštitu ako se vakcinisana osoba zarazi virusom SARS-CoV-2.
„Broj antitela, međutim, nije bio veći“, kaže Martina Sester. Za razliku od ćelija ubica, antitela ne uništavaju odmah virus. Umesto toga, oni se pričvršćuju na virus sprečavajući ga da nanese dalju štetu ili olakšavajući makrofagima da pronađu virus, a zatim ga progutaju i razgrađuju.
„Ono što je interesantno je da su antitela kod ipsilateralno vakcinisanih subjekata bila bolja u vezivanju za virusni protein šiljaka“, objašnjava Sester. Dakle, antitela kod onih osoba koje su vakcinisane u istoj ruci bolje su radile svoj posao od antitela kod kontralateralnih subjekata, kojima su date injekcije u obe ruke.
Do sada gotovo da nije bilo studija koje su se bavile značajem primene primarne i dopunske vakcinacije. „Koliko god pandemija bila dramatična, pružila nam je pouzdane podatke koji nam omogućavaju da se pozabavimo pitanjima ove vrste“, objašnjava profesor Sester.
U ranoj fazi kampanje vakcinacije, postojao je veoma veliki broj volontera koji nisu imali nikakav kontakt sa virusom SARS-CoV-2. Da je njihov imuni sistem već bio u kontaktu sa patogenom, to bi uticalo na rezultate studije.
Kako je bilo, sva 303 imunološka sistema imala su identične početne uslove u odnosu na COVID-19. Za medicinske naučnike kao što su Laura Ziegler i njena supervizorka profesorka Martina Sester, pandemija je pružila jedinstvenu priliku da se ispitaju pitanja o mehanizmima imunološkog odgovora.
Kako je Laura Ziegler analizirala samo podatke od pojedinaca koji su primili dve vakcine Biontech SARS-CoV-2 vakcine, 23-godišnja istraživačica je dovoljno oprezna kada je u pitanju generalizacija zaključaka svoje studije. Potreban je dalji rad pre nego što saznamo da li studija ima implikacije na druge sekvencijalne vakcinacije, kao što su vakcinacije protiv gripa ili vakcinacije protiv tropskih bolesti.
Ali čini se mogućim da će neke vakcinacije generisati jači imuni odgovor ako se injekcije daju u istu ruku – zbog čega naizgled naivno pitanje postavljeno na početku studije odjednom ipak ne izgleda baš tako banalno.
