Nedostatak vode je osnovni problem u mnogim regionima sveta. Posledice ovoga su crno tržište pijaćom vodom, neovlašćeno vađenje vode iz privatnih bunara i nekontrolisano smanjenje zaliha podzemne vode.
Za Jordan, jednu od najsušnijih zemalja na svetu, tim međunarodnih naučnika koji koordinira Helmholc centar za istraživanje životne sredine (UFZ) analizirao je ulogu tržišta vode i raspravlja o sve većoj zavisnosti stanovništva od ilegalne trgovine vodom u članku objavljenom u Održivost prirode . U članku se identifikuju rešenja pomoću kojih bi država mogla da stabilizuje snabdevanje vodom u uslovima klimatskih promena.
U više od 30 gradova širom sveta, milioni ljudi dobijaju vodu za piće iz rezervoara – jer je voda iz česme često dostupna samo nekoliko sati u bilo kom trenutku. Kada je javno vodosnabdevanje nedovoljno, domaćinstva i preduzeća uglavnom pribegavaju privatnim dobavljačima.
Kamioni dovoze vodu za piće — koja se često izvlači iz bunara podzemne vode — sa sela u gradove i tamo je prodaju. Ovo je delimično licencirano od strane države, ali se uglavnom odvija ilegalno. „U Jordanu ove isporuke vode cisternama nadoknađuju deficit javne vodovodne mreže“, kaže ekonomista UFZ dr Kristijan Klasert, glavni autor studije. Ali uloga koju ove (u velikoj meri) ilegalno trgovane zalihe vode zapravo igraju na jordanskom tržištu vode do sada je bila nejasna. „Zvanični podaci o izvlačenju vode iz bunara za kamionske isporuke vode ne odražavaju stvarno stanje. Oni su znatno niži jer crno tržište vode iz cisterni do sada nije bilo kvantifikovano.
Štaviše, sve dok privatna tržišta vode kompenzuju slabosti javnog vodosnabdevanja, postoji mali pritisak na državu da preduzme mere da ga poboljša. Međutim, zalihe podzemne vode će na kraju biti iscrpljene, pa je potreban veći uvid u takva crna tržišta. Uz sve veću pretnju koju predstavljaju klimatske promene, sve više informacija o doprinosu ovih crnih tržišta bezbednosti vode i njihovom uticaju na društvo, životnu sredinu, a posebno na snabdevanje podzemnim vodama, kao i o mogućim posledicama strože državne regulacije tržišta, je hitno potrebna.
Naučnici UFZ-a, zajedno sa hidrolozima sa Univerziteta Stanford, razvili su socio-ekonomski kompjuterski model jordanskog vodnog sektora koji povezuje ciklus vode koji pokreće ljudi sa prirodnim ciklusom vode. Proširili su model simulacijom crnog tržišta vode. Ovo je bio težak poduhvat jer do sada nije bilo pouzdanih podataka o tome.
Da bi mogli pouzdano da modeliraju količinu vode kojom se trguje u Jordanu i efekte na nivo podzemnih voda, potrošnju energije i emisije gasova staklene bašte, istraživači su pitali vlasnike bunara i vozače kamiona za vodu iz kojih bunara izvlače koliko vode, kako velike su udaljenosti između bunara i prodajnog tržišta i koliko često idu tim putevima.
Sa ovim pristupom modeliranja, ekonomisti UFZ-a su bili u mogućnosti da kvantifikuju obim crnog tržišta za 2015. kao primer. Prema modelu, količina vode kojom se nelegalno trguje premašila je količinu kojom je zvanično dozvoljeno da se trguje za faktor 10,7. To znači da je 2015. godine 91 odsto vode dopremljene kamionima ilegalno izvučeno iz bunara. „Implikacije ilegalnih isporuka vode cisternama do sada su bile potpuno potcenjene“, kaže Klasert.
Prema projekcijama istraživača, značaj isporuke vode cisternama nastaviće da raste. „Zavisnost domaćinstva od rezervoara za vodu povećaće se 2,6 puta do 2050. godine — sa 4,6% stanovništva na 12%“, kaže koautor i ekonomista UFZ prof. dr Erik Gavel. Glavni razlozi za to su veliki rast stanovništva i smanjenje zaliha podzemnih voda. Pojedina domaćinstva takođe više neće moći da koriste ovaj vid vodosnabdevanja zbog povećanja cena vode.
Pošto su prosečne udaljenosti između bunara i prodajnih tržišta porasle sa 13 na 20 km, a ekstrakcija vode postaje sve skuplja, cena vode bi mogla da poraste sa 3 USD/m 3 u 2016. na 4 USD/m 3 u 2050. Siromašnija domaćinstva će tako dostići svoje finansijske granice — posebno zato što je cena za ovo već skoro pet puta veća nego za vodu iz česme.
„Međutim, cene nisu proizvoljno naduvane, već realno odražavaju troškove proizvodnje, osoblja i transporta“, kaže Gavel. Za siromašnije slojeve stanovništva koji žive u područjima sa nedovoljnim javnim vodosnabdevanjem, visoke cene vode će postati sve veći problem. „U tim slučajevima država bi morala da interveniše. Na primer, poboljšanjem državnog vodosnabdevanja ili subvencionisanjem kupovine vode za ove populacije“, kaže on.
Međutim, nekontrolisano vađenje vode za piće ne samo da ima društvene posledice, već utiče i na snabdevanje podzemnim vodama. U regionima gde je udeo ilegalnih bunara posebno visok (na primer, oko glavnog grada Amana i grada Zarke), nivo podzemnih voda brzo opada — a na nekim mestima i za 3,5 m godišnje. I sada se bunari moraju izbušiti do dubine od 220 m da bi se iz njih i dalje mogla izvlačiti voda.
Na severu zemlje, podzemne vode dostupne u nekim regionima smanjiće se do 60% do 2100. godine prema modeliranju ekonomista UFZ. Ekstrakcija bunarske vode za kamione cisterne u velikoj meri doprinosi ovom razvoju i, u nekim delovima zemlje, čini jednu trećinu prekomerno izvučene vode.
Naučnici UFZ-a su takođe istraživali kako država može da interveniše kako bi obuzdala negativne efekte crnog tržišta. Postoji nekoliko mogućnosti. Na primer, jordanska vlada trenutno zatvara ilegalne bunare. „Iako ovo stabilizuje pad nivoa podzemnih voda, to ima negativne posledice po siromašnije slojeve stanovništva, koji zavise od snabdevanja pijaćom vodom cisternama i zbog toga više ne mogu da priušte vodu“, kaže koautor prof. Dr Bernd Klauer, ekonomista voda na UFZ-u koji istražuje nestašicu vode i probleme kvaliteta vode.
Kamioni sve više moraju da voze do udaljenijih bunara. Ovo, zauzvrat, povećava troškove transporta i vlastima otežava kontrolu vodnog transporta. Moguće su i druge mere. To uključuje izgradnju velikih postrojenja za desalinizaciju morske vode ili veću regulaciju snabdevanja vodom za komercijalne svrhe. Prema naučnicima UFZ-a, popravka vodovodnih cevi iz kojih se gubi znatna količina vode zbog curenja bila bi prilično efikasna.
„Ako bi država investirala u dotrajale vodovodne cevi, to bi moglo da obuzda povećanje nekontrolisanog crpljenja podzemne vode na 19% do 2050. To je zato što ne samo da bi se gubilo manje vode, već bi se isporučena voda takođe pravednije raspodelila“, kaže Klauer. Povezivanje ovoga sa ekspanzijom postrojenja za desalinizaciju velikih razmera moglo bi odlučno da obuzda potražnju za isporukom vode kamionima cisternama. Za ekonomiste UFZ-a nema sumnje da država treba da deluje.
„Obim isporuke vode pokazuje koliko je već nesiguran pristup pijaćoj vodi u Jordanu. Stanovništvo takođe brzo raste — posebno zato što je zemlja primila mnoge izbeglice iz Iraka i Sirije. Problemi snabdevanja pijaćom vodom neće nestati, ali radije postaju sve hitniji“, kaže Klasert.
