Poznato je da visoki nivoi stresa doprinose razvoju mnogih psihijatrijskih i medicinskih stanja, uključujući depresiju, anksiozne poremećaje, hipertenziju i bolesti srca. Prethodne studije slučaja sugerišu da se psihijatrijski poremećaji povezani sa izloženošću stresu mogu različito manifestovati kod muškaraca i žena, pri čemu dva pola često pretežno pokazuju različite simptome.
Istraživači sa Instituta za psihijatriju Maks Plank nedavno su sproveli studiju sa ciljem boljeg razumevanja bioloških procesa koji leže u osnovi ovih dobro dokumentovanih polnih razlika u odgovorima na stres. Njihov rad, objavljen u Cell Reports, identifikuje specifične tipove ćelija koje reaguju na izloženost stresu kod muškaraca i žena.
„Dobro je poznato da se bolesti koje nastaju kada su ljudi tokom života izloženi velikom stresu i/ili bolesti u kojima je sposobnost osobe da reaguje na stres neefikasna, različito pokazuju između žena i muškaraca“, Elena Brivio, jedan istraživača koji su sproveli studiju, rekli su za Medical Kspress.
„Na primer, uzimajući depresiju kao primer, znamo da su skoro 2/3 svih pacijenata sa depresijom žene, ali takođe znamo da žene i muškarci razvijaju različite skupove simptoma i da ih razvijaju različitim tempom (npr. samoubistvo i bes su češći kod muškaraca, apatija i socijalno povlačenje su češći kod žena). Međutim, ne znamo razloge na molekulskom i ćelijskom nivou zašto ove razlike postoje.“
Da bi istražili kako mozak muškaraca i žena reaguje na stres, Brivio i njene kolege su izveli niz eksperimenata na miševima. U ovim eksperimentima, izložili su miševe stresu i ispitali različite tipove ćelija u regionu mozga za koji je poznato da koordinira stresne odgovore, naime paraventrikularno jezgro unutar hipotalamusa.
„Da bismo proučavali odgovor na stres moždanih ćelija, koristili smo nedavnu i naprednu tehniku nazvanu jednoćelijsko sekvenciranje RNK“, objasnio je Brivio. „Ova tehnika nam omogućava da kvantifikujemo koji su geni — delovi DNK koji koordiniraju život i aktivnost ćelije — prisutni u ćelijama. Zatim smo proverili koji geni su se promenili kada su životinje uspostavile normalan odgovor na stres i da li su odgovor je bio drugačiji kada su životinje bile u stanju hroničnog stresa.“
Koristeći jednoćelijsko sekvenciranje RNK, istraživači su pokušali da odrede koje su ćelije najosetljivije na stres i koje su pod uticajem hroničnih stresnih stanja u mozgu mužjaka i ženki miševa. Zatim su uporedili svoja zapažanja za dva pola, kako bi otkrili sličnosti ili razlike između ovih tipova ćelija koje reaguju na stres.
Na kraju, Brivio i njene kolege su uspele da identifikuju različite tipove moždanih ćelija za koje se čini da su uključene u muške i ženske reakcije na stres. Njihova analiza se fokusirala na neurone i glijalne ćelije, podržavajući ćelije koje štite aktivnost i veze neurona.
„Otkrili smo da je najosetljiviji tip ćelije ćelija koja se zove oligodendrociti, ćelija koja podržava neurone i omogućava im da pravilno rade u bliskoj interakciji sa njima“, rekao je Brivio. „Pokazalo se da se oligodendrociti menjaju ako su muškarci bili izloženi hroničnom stresu, izgledalo je da izgledaju manje složeno i manje zrelo. Ali ovo je bilo tačno samo za muškarce, a ne za žene. Ovo nam govori da bi oligodendrociti mogli biti važne ćelije koje treba dalje proučavati kada budemo pokušajte da razumete uticaj stresa na mozak i njegovu funkcionalnost, ali moramo imati u vidu da ćemo verovatno naći nešto drugačije kod muškaraca i žena.“
Ovaj istraživački tim je prikupio nove uvide o tome kako mozak muškaraca i žena reaguje na stres, pružajući delimično biološko objašnjenje za ranije dokumentovane polne razlike u manifestaciji poremećaja povezanih sa izloženošću stresu. Iako je samo njihove nalaze teško protumačiti, oni bi mogli utrti put novim otkrićima, potencijalno pomoći u razvoju efikasnijih lijekova specifičnih za pol za bolesti izazvane stresom.
„U narednim studijama, bilo bi zanimljivo bolje razumeti koliko su različiti oligodendrociti kod muškaraca i žena i vrednosti promena koje smo već primetili“, dodao je Brivio. „Da li su manje složene ćelije koje smo primetili kod muškaraca dobre ili loše vesti?
„Tada bismo mogli da pokušamo da razumemo koji molekularni mehanizmi dovode do ovih promena i pokušamo da ih sprečimo ako su loše vesti ili pokušamo da ih izazovemo kod žena ako su dobre vesti. To bi nam omogućilo da razumemo da li bi se novi lekovi mogli razviti za ciljanje ove ćelije i ako bi mogle da pomognu ljudima koji pate od poremećaja povezanih sa stresom, ili čak drugih poremećaja.“
Neispravan rad ili smrt oligodendrocita je takođe povezan sa drugim patologijama i medicinskim stanjima, tako da bi ova nedavna studija mogla imati šire implikacije. U budućnosti, na primer, mogao bi da informiše nove studije koje istražuju biološke polne razlike za neka od ovih drugih stanja, koja su još uvek slabo shvaćena.