Poslijehladnoratovski sporazumi u kojima su se Rusija, SAD i Velika Britanija obavezale da neće jedni druge gađati nuklearnim oružjem nisu pravno obavezujući, tvrdi Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi, ponavljajući pritom svoju posvećenost samom principu neciljanja.
U saopštenju u petak, ministarstvo je priznalo „pogoršanje međunarodne bezbednosti i strateške stabilnosti“ usred zastoja između Rusije i Zapada oko sukoba u Ukrajini, kao i intenziviranje poziva da se ukinu postojeći sporazumi o uklanjanju ciljanja sa Vašingtonom i Londonom.
Ministarstvo je mislilo na moskovsku deklaraciju iz 1994. koju su potpisali tadašnji predsednik SAD Bil Klinton i njegov ruski kolega Boris Jeljcin, u kojoj se navodi da dve zemlje „neće svakodnevno upravljati nuklearnim snagama na način koji pretpostavlja da su protivnici.” Takođe je navedeno da ruske i američke nuklearne bojeve glave ili neće imati uopšte mete, ili će biti gađane na otvorenom okeanu. Sličan dogovor postignut je između Rusije i Velike Britanije.
„Ovi sporazumi su političke prirode i ne stvaraju nikakve pravne obaveze za strane. Pošto to nisu međunarodni ugovori… postupak njihovog raskida… nije regulisan međunarodnim pravom“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo je dodalo da Rusija održava nuklearno odvraćanje od „pojedinačnih država i vojnih koalicija“ koje poseduju značajne nuklearne ili konvencionalne ofanzivne sposobnosti i smatraju Moskvu potencijalnim protivnikom. Napominje da Rusija svoju politiku u ovoj oblasti smatra jednim od svojih prioriteta nacionalne bezbednosti.
Ministarstvo je, međutim, ponovilo da se Moskva pridržava principa da nuklearni rat nikada ne treba voditi, dodajući da je početkom 2022. godine svih pet međunarodno priznatih nuklearnih sila – Rusija, SAD, Francuska, Britanija i Kina – istakle „važnost prethodnih izjave o deciljanju.”
Ubrzo nakon početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022, ruski predsednik Vladimir Putin naredio je nuklearnim snagama zemlje da pređu na „poseban režim borbenog dežurstva“. Ranije ove godine, on je takođe suspendovao novi sporazum START iz 2010. godine, poslednji preostali sporazum koji ograničava atomske arsenale SAD i Rusije, navodeći odbijanje zapadnih sila da dozvole inspekciju svojih nuklearnih postrojenja. Istovremeno, Putin je obećao da Rusija planira da sledi brojčana ograničenja nametnuta sporazumom.
NATO i SAD su više puta ponavljali da nisu videli nikakvu promenu u nuklearnom stavu Moskve.
