Oblik hrane koju jedemo može imati veći uticaj nego što mislimo

Oblik hrane koju jedemo može imati veći uticaj nego što mislimo

Bill V. pita: „Da li je konzumiranje mnogo našeg voća, povrća, orašastih plodova i semenki u smutiju jednako zdravo i hranljivo kao i njihovo jedenje?“

Iznenađujuće, iako cela hrana koju ubacimo u blender može imati iste hranljive materije kao tečni smoothie, njihov oblik i struktura može uticati na to kako se ti hranljivi sastojci apsorbuju.

Rad iz 2019. objavljen u časopisu Food & Function opisuje kako su istraživači testirali svarljivost tri različita oblika hrane (čvrste, polučvrste i tečne) koje su bile identične u sadržaju hranljivih materija. Zatim su izmerili kako različiti oblici hrane utiču na apetit i specifične testove krvi kod ljudi.

Zanimljivo je da su naučnici otkrili da tečna hrana izaziva veći porast triglicerida (oblik masti u krvi) od čvrste hrane. Tečna hrana je takođe izazivala manju sitost i zadovoljstvo (sitost) od čvrste hrane.

Druge studije (citirane u istom članku) pronašle su slične rezultate. Pokazalo se da mleveni orasi (maslac od kikirikija) izazivaju veći porast masti u krvi (triglicerida) od celih orašastih plodova, na primer.

Kada višak triglicerida uđe u cirkulaciju nakon obroka, može izazvati upalu. U stvari, utvrđeno je da ovi porasti masti u krvi nakon obroka povećavaju rizik od srčanih oboljenja, kao i dijabetesa tipa 2, kažu stručnjaci.

Ove vrste studija su intrigantne, ali su i nedosledne jer ih je tako teško proučavati. Tečni obroci takođe mogu biti zgodni i spasonosni, posebno kod ljudi koji se oslanjaju na tečnu ishranu iz medicinskih razloga.

Ipak, fascinantno je saznati da oblik hrane koju jedemo može imati veći uticaj nego što mislimo. Hvala na pitanju.

Karen V. pita: „Postoje li dokazi da je pijenje vode od seltzera loše za ljude sa osteoporozom?“

Nema dobrih dokaza, Karen. Seltzer voda je obična voda koja je infuzirana ili „gazirana“ ugljen-dioksidom. Otkriven je slučajno 1767. godine, kada je čovek u Engleskoj stavio posudu sa vodom iznad pivske bačve u pivari. Proceduru je nazvao „Impregniranje vode fiksnim vazduhom“.

Prema Harvardskoj medicinskoj školi, iako su gazirana pića dugo bila povezana sa niskom gustinom kostiju i prelomima (posebno kod tinejdžerki), istraživanja prvenstveno ukazuju na to da kofein u ovim pićima doprinosi pre nego karbonizacija. Naravno, ako gazirana pića zamene hranu bogatu kalcijumom, to može negativno uticati i na kosti.

„Zato slobodno uživajte u seltzer vodi bez brige“, ​​kažu ovi stručnjaci, „ali nemojte preterivati sa napicima sa kofeinom, bilo gaziranim ili ne.“ I ne dozvolite da vam voda iz seltzera zameni unos hrane i pića sa visokim sadržajem kalcijuma u ​​tom procesu.