U Srbiji je broj proizvođača duvana pet odsto veći nego prošle godine, a površine pod tom kulturom su neznatno uvećane. Prema podacima Uprave za duvan, rasađen je na više od 3.800 hektara, a najveće površine su u Sremu, piše RTS.
U njivu dolaze po mraku, a u ranim jutarnjim časovima već idu kući. U redovima duvana, berači se gotovo ne vide. Sa svake biljke u proseku uberu po tri lista.
„Došli smo u četiri ujutru, berba dobro ide, svaki dan je sve bolje“, kaže berač koji je došao iz Kostolca i dodaje da je tu od 90 do 110 dana.
„Završavamo do 7.20, nije teško i može da se zaradi“, kaže jedan radnik koji je zadužen za nošenje duvana.
Sa izbeglicama iz Hrvatske u Hrtkovce je devedesetih godina stigao duvan. U ataru je pod tom kulturom oko 500 hektara.
„Možda je malo manji rod, ali je dosta bolji kvalitet. Jedini problem što imamo sad je kiša koje mesec i po dana nema, ali imamo zalivne sisteme“, kaže LJuboja Smolić, poljoprivrednik iz Hrtkovaca.
Radna snaga najveći je problem, zbog toga se u sezoni broj stanovnika u selu uveća.
Od nekoliko tona sirovog duvana, dobiju svega nekoliko stotina kilograma suvog lista.
„Otprilike 4 do 4,5 tone se ubaci u sušaru, a desetak posto izađe, 450 do 500 kilograma“, kaže LJuboja i navodi da proces sušenja traje pet dana.
„Šesti dan se vadi sušara, sedmi dan opet branje. Jedna sušara, svakih sedam dana se bere“, kaže LJuboja.
Berba traje do prvih mrazeva. Na početku sezone najveći proizvođač duvana u zemlji povećao je otkupnu cenu.
„U proseku je cena povećana za nekih 30 odsto. Veći akcent je stavljen na niže otkupne klase, da bi proizvođači imali ekonomsku računicu da beru tu klasu“, kaže Željko Ananić, menadžer proizvodnje i obrade sirovog duvana „JTI“.
Kvalitet duvana je, kako navodi, jedan od boljih u poslednjih desetak godina.
Velike troškove proizvodnje i sušenja ratari kažu da bez kooperanata ne bi mogli da nadoknade. Duvan u Srbiji gaji nešto više od 700 poljoprivrednika.
