Ekstremno vreme na Antarktiku, uključujući toplotne talase u okeanu i gubitak leda, trebalo bi da postane intenzivnije osim ako hitna politička akcija ne smanji sagorevanje fosilnih goriva, pokazala je nova studija – poslednja koja je oglasila alarm o šteti koju klimatske promene izazivaju.
„Praktično je izvesno da će nastavak emisije gasova sa efektom staklene bašte dovesti do povećanja veličine i učestalosti događaja“ pošto se svet opasno približava prekoračenju granice zagrevanja od 1,5 stepeni utvrđene Pariskim sporazumom iz 2015. godine, navodi se u studiji objavljenoj u utorak. časopisa Frontiers in Environmental Science . „Ne možemo isključiti buduće kaskade u kojima ekstremni događaji mogu imati široke povezane uticaje u više oblasti.“
Naučnici su postali sve uznemireni zbog toga kako se led na Antarktiku bori da ponovo poraste nakon što je u februaru dostigao najniži nivo svih vremena – što je odstupanje toliko ekstremno od normalnog da je nazvano „događajem od šest sigma“ ili jednom u jednom Fenomen od 7,5 miliona godina. Očekuje se da će Arktik, takođe, biti bez leda tokom leta do 2030. godine, što naglašava brz tempo kojim globalno zagrevanje oštećuje ekosisteme planete.
Rastuće temperature su takođe dovele do najtoplijih juna i jula u istoriji sa šumskim požarima i toplotnim talasima koji su ove godine poharali Kanadu i nekoliko evropskih zemalja. Južna Amerika se takođe bori sa neviđenim zimskim temperaturama, a očitavanja u delovima Čilea prelaze 30 stepeni Celzijusa.
Najekstremniji toplotni talas na svetu zabeležen je na istočnom Antarktiku. Temperature su tamo dostigle 38,5 stepeni iznad sezonske normale 2022. godine, prema studiji koja je pregledala klimatske ekstreme na Antarktiku i Južnom okeanu. Autori studije su takođe upozorili da događaji na niskom moru mogu postati češći i, slično kao na Arktiku, postati samostalni jer se više sunčeve toplote apsorbuje, a manje se reflektuje nazad zbog smanjenog ledenog pokrivača.
Studija zaključuje da će se Antarktik verovatno suočiti sa značajnim stresom i oštećenjem u narednim decenijama. Dvanaest zemalja, uključujući Veliku Britaniju, SAD, Indiju i Kinu, obavezalo se da će očuvati krhku životnu sredinu kontinenta kroz Ugovor o Antarktiku 1959. Studija kaže da neke zemlje rizikuju da prekrše uslove ovog sporazuma bez hitne akcije za smanjenje emisija.
„Nacije moraju shvatiti da će, nastavljajući da istražuju, izvlače i sagorevaju fosilna goriva bilo gde u svetu, životna sredina Antarktika postati sve više pogođena na načine koji nisu u skladu sa njihovim obećanjem“, glavni autor Martin Sigert, profesor na Univerzitetu Ekseter, navodi se u saopštenju u utorak.
Kako se morski led na Antarktiku topi, više područja na kontinentu može postati dostupno brodovima, a to bi takođe zahtevalo pažljivo upravljanje, kao i mere biološke bezbednosti, kako bi se zaštitile ranjive lokacije. „Promena Antarktika ima globalne implikacije“, rekao je Zigert. „Smanjenje emisije gasova staklene bašte na neto nulu je naša najbolja nada za očuvanje Antarktika, a to mora biti važno za svaku zemlju – i pojedinca – na planeti.“
