Pre više od mesec dana u Hrvatskoj je zabranjen rad nedeljom. To je izazvalo pad prometa u trgovinama na malo više od 20 odsto. U Sloveniji je takav zakon na snazi već tri godine i pokazao je dobre rezultate, piše RTS.
Iako su referendumom pre čak 20 godina Slovenci rekli „ne“ radu nedeljom, tek poslednje tri zakon zabranjuje rad trgovinama. Zašto se toliko čekalo?
„Bio je pritisak lobističkih organizacija, velikih preduzeća. I oni su baš želeli da se radi. Želeli su da rade velike trgovine“, objašnjava Janez Tomažič, novinar lista Delo.
Ipak, sindikati se nisu predavali. Kažu da su, pored odmora za radnike, pauzu nedeljom videli kao priliku da oni ponovo dobiju život sa svojom porodicom.
„Trgovci ostaju kod kuće sa svojim familijama. Prvi put mogu se posvetiti svojoj deci. Deca nisu više po šoping centrima, idu u prirodu i mislim da je išlo sve na bolje“, poručuje Ladi Rožić, sindikat radnika u trgovinama.
I Ladi Rožič i Janez Tomažič se slažu u tome da bi se u Sloveniji i danas radilo nedeljom da nije došlo do osipanja radne snage. Jednostavno, radnik je postao cenjeniji.
„Rad nedeljom skup. Ako neko radi, mora da se plaća. A sad kad nema radnika, to je još skuplje. Nekako se to posložilo da nije interes ni velikih preduzeća da se radi nedeljom“, ističe Tomažič.
Ipak, u Privrednoj komori Slovenije i dalje su protiv zabrane rada nedeljom. Tvrde da je najrigorozniji u Evropi i da nekim trgovcima čini štetu i pad od čak 5 odsto prihoda
„Od početka zabrane rada nedeljom beleži se odliv kupaca u susedne države, pre svega Italiju i Hrvatsku, gde ne odlaze da kupuju samo Slovenci, već i turisti koji borave u delovima blizu granice“, saopštava Trgovinska zbornica Slovenije.
Sindikati tvrde da trgovine nikada više nisu prihodovale i da je povratak na staro nemoguć.
Niko više ne bi radio nedeljom. Familija je postala to što mora da bude, deca znaju da je nedelja, da idu u ponedeljak u školu i da su sa mamom i tatom u nedelju kod kuće.
Ako im ipak nešto zafali u nedelju, osnovnu kupovinu Slovenci mogu da obave na benzinskim stanicama. One su očekivano najviše profitirale, jer su pored mini-restorana postale i mini-supermarketi.