Forenzički istraživači iz čuvenog Antropološkog istraživačkog centra UT Knokville, popularno poznatog kao „Farma tela“, decenijama su bili na naslovnicama u svojim otkrićima šta se dešava sa ljudskim telima nakon smrti. Sada, multidisciplinarni tim – inženjeri, naučnici tla i biolozi – kopa sa njima da bi bolje pogledali šta se dešava sa tlom ispod tela koje se raspada.
Njihova studija, „Promene elemenata tla tokom raspadanja ljudi“, koju je u junu 2023. objavio PLOS One, mogla bi da koristi istražiteljima koji traže ljudske ostatke u udaljenim ili teško dostupnim oblastima sa vegetacijom.
„Ova studija je bila deo većeg projekta gde smo ulagali promene u životnu sredinu u blizini tela koje se raspada“, rekla je Dženifer DeBrujn, koautor i profesor na Odseku za biosisteme i nauku o zemljištu (BESS). „Naša tela su koncentrisana u hranljivim materijama i drugim elementima u poređenju sa okruženjem. Kako se razgrađuju, ovi hranljivi sastojci se oslobađaju u okolinu, što dovodi do promena u zemljištu i vegetaciji u blizini.“
Bolje razumevanje kako i kada se menjaju tlo i vegetacija u prisustvu raspadajućih ljudskih ostataka može ponuditi tragove i za lociranje tela i za procenu koliko dugo su ona tamo.
Da bi testirali njihove ideje, ova studija postavlja pitanje: Koji se elementi oslobađaju iz ljudskog tela tokom raspadanja i kako to utiče na lokalno okruženje u tlu?
„Ranije smo pogledali glavne elemente tela, naime ugljenik i azot“, rekao je DeBruin, „ali znamo da ih ima mnogo više u našim telima.“
Sledeći najzastupljeniji elementi u telu su sumpor, fosfor, natrijum i kalijum. Kako su se meka tkiva u testnim telima raspadala, tim je posmatrao očekivani puls ovih elemenata u zemljištu dok su pušteni u okolinu.
„Ono što smo bili iznenađeni kada smo videli je da smo takođe imali veće koncentracije kalcijuma i magnezijuma nego što bismo očekivali od samog unosa tela“, rekla je Stejsi Tejlor, glavni autor studije i postdoktorski istraživač u DeBruinovoj laboratoriji. „Iako imamo kalcijum (Ca) i magnezijum (Mg) u našim telima, veliki deo toga je vezan u našim kostima, što bi trajalo godinama ili decenijama da se razgrađuju. Zemljište ima kapacitet da veže katjone kao što su Ca 2+ i Mg 2 + , tako da je naša hipoteza da su promenljivi uslovi rezultirali oslobađanjem ovih elemenata iz samog tla.“
Takođe su bili iznenađeni kada su videli povećanje nekih metala u tragovima nekoliko meseci nakon ispitivanja tla, nakon što su meka tkiva u velikoj meri razgrađena.
„Opet, koncentracije u zemljištu su bile veće od onoga što bismo očekivali na osnovu onoga što bi dolazilo iz tela“, rekao je Tejlor. „Tečnosti za razlaganje dovode do postepenog zakiseljavanja tla tokom vremena, tako da je naša hipoteza da kako je pH opadao, ovi metali u tragovima su se polako rastvarali iz mineralnih kompleksa u tlu.“
Velika slika iz njihove studije mogla bi da dovede do novih pristupa u pronalaženju nestalih osoba ili u određivanju koliko dugo posmrtni ostaci stoje na lokaciji.
„Ova studija je bila važna dokumentacija o vrstama elemenata koji se oslobađaju tokom raspadanja ljudi i kako su se menjali tokom vremena“, rekao je DeBruin. „To doprinosi našem širem razumevanju lokalnih promena životne sredine tokom raspadanja ljudi, što nam na kraju može pomoći da razumemo vreme raspadanja u slučajevima kada se ljudski ostaci nalaze na otvorenom.
DeBruin i njeni studenti i postdoktori sprovode istraživanja u Antropološkom istraživačkom centru više od jedne decenije, istražujući mikrobiološke i ekološke promene tokom ljudskog razlaganja.
Njihov tim za studiju uključivali su DeBruin, Tailor i Michael Essington iz BESS-a; Scott Lenaghan i Neal Stevart iz Centra za poljoprivrednu sintetičku biologiju u okviru Instituta za poljoprivredu UT; Ejmi Mundorf i Davnie Steadman iz Centra za forenzičku antropologiju i Adrian Gonzalez, menadžer jezgre za kvalitet vode (VKCF) u Odeljenju za građevinarstvo i inženjerstvo zaštite životne sredine.
VKCF je analizirao stotine uzoraka tla koji potiču od umrlih ljudskih donatora – onih čija odluka da dobrovoljno predaju svoje posmrtne ostatke pruža stalni doprinos unapređenju ove istraživačke nauke.
