Ruska državna svemirska korporacija Roskosmos izvestila je da se misija Luna-25 na Mesec – prva u Moskvi od 1976. godine – odvojila od gornjeg stepena „Fregate“ i da nastavlja svoje putovanje do Zemljinog satelita. Do sada je sva avionika ispravno funkcionisala, a operateri su održavali stabilnu vezu sa letelicom, dodaje se u saopštenju.
Očekuje se da će Luna-25 poleteti sa kosmodroma Vostočni u dalekoistočnom Amurskom regionu, a očekuje se da će Luna-25 sleteti na neotkriveni južni pol Meseca između 21. i 24. avgusta.
S obzirom na neravni teren ove oblasti, sletanje neće biti jednostavno – letelica će prvo kružiti oko Meseca na visini od 100 kilometara do nedelju dana. Tokom ovog perioda, Luna-25 će vršiti merenja trajektorije, a operateri će morati da se odluče između tri lokacije za sletanje – glavne severno od kratera Boguslavskog i dve rezervne lokacije.
Ako sve bude po planu, misija će provesti godinu dana prikupljajući uzorke na površini.
Teška 1,8 tona, stanica nosi 31 kilogram naučne opreme i opremljena je sa ukupno osam kamera i Lunarnom robotskom rukom.
Razlog zašto Rusija pokušava da sleti na Mesečev manje gostoljubivi južni pol, a ne na ekvatorijalni region, nije slučajnost. Naučnici veruju da u oblasti gde se očekuje sletanje ruske misije postoje naslage vodenog leda. Štaviše, južni pol je stalno osvetljen Suncem, što znači da se solarni paneli mogu postaviti tamo da bi generisali energiju za buduće misije.
Među ključnim ciljevima Lune-25 je izvođenje mekog sletanja na južni pol – nešto što druge nacije do sada nisu uspele da izvedu. Ovaj aspekt je važan da bi se osigurao uspeh budućih misija.
Povrh toga, ruska stanica će bušiti vodu – kako da bi se izbegla potreba za transportom vode sa Zemlje za buduće misije sa ljudskom posadom, tako i za sprovođenje naučnih studija. Veruje se da je voda na Mesec stigla putem kometa, pa bi naučnici analizirajući je mogli da „otkriju nešto novo o istoriji Meseca, kao i o osnovnim zakonima Univerzuma“, objasnio je Aleksandar Blošenko iz Roskosmosa.
Luna-25 će takođe proučavati zračenje na Mesecu i lunarnu prašinu, sa ciljem da iskoristi ovo znanje kako bi osigurao bezbednost budućih misija sa posadom.
Šef Mesečevog programa Ruske akademije nauka Lev Zeleni napomenuo je da će Rusija i njeni konkurenti takođe tražiti elemente retkih zemalja na satelitu.
Luna-25 je deo prve faze ruskog programa Meseca. Ovaj početni deo (poznat kao „Sortie“) predviđa stvaranje baznog modula lunarne stanice i testiranje svemirske letelice „Eagle“ sa ljudskom posadom. U okviru etape, još tri misije „Luna“ biće poslate na Mesec u narednih deset godina. Radovi na novoj super-teškoj raketi Jenisej takođe bi trebalo da počnu tokom ove faze.
Druga faza će uključivati sletanje ruskih kosmonauta između 2025. i 2035. Očekuje se da će posada provesti dve nedelje na Mesecu i postaviti temelje za stalnu lunarnu bazu.
Konačno, do 2040. Moskva se nada da će završiti stvaranje lunarne baze i dve opservatorije.
Paralelno razvijaju sopstvene lunarne programe SAD, Kina i Indija.
NASA-in program Artemis nastoji da uspostavi ljudsko prisustvo na Mesecu kao odskočnu dasku ka budućem istraživanju Marsa. Vašington se nada da će stvoriti sopstvenu lunarnu bazu do kraja ove decenije.
Očekuje se da će Boingova super-teška SLS raketa biti glavno vozilo programa. Njegovo prvo suđenje sa ljudskom posadom zakazano je za novembar 2024.
Planovi Kine su podjednako ambiciozni, a Peking očekuje da postavi robotizovanu bazu na Mesecu do 2028. i da pošalje misiju sa posadom do 2030.
Indija je ušla u lunarno takmičenje poslednjih godina, a njen lunarni uređaj Chandraiaan-3 već kruži oko Meseca i očekuje se da će sleteti otprilike u isto vreme kada i ruska Luna-25 krajem ovog meseca. Nju Delhi takođe posmatra južni pol.
U 2019, prethodna iteracija misije, Chandraiaan-2, skrenula je sa predviđene putanje i srušila se.
Indija planira da pošalje svoju sledeću lunarnu misiju u saradnji sa Japanom između 2026. i 2028. godine.
Komentarišući lansiranje Lune-25, Vall Street Journal je rekao da to označava početak nove svemirske trke – aluzija na rivalstvo između SAD i Sovjetskog Saveza 1950-ih i 60-ih godina.
Politico je ponudio sličnu procenu, citirajući eksperta koji je rekao da će, ako misija uspe, to biti „masovno tehnološko i naučno dostignuće“ za Moskvu. Mediji su dalje sugerisali da bi Moskva, postavši prva nacija koja je izvršila meko sletanje na južni pol Meseca, pokazala Pekingu koliko je napredna njena svemirska tehnologija. Ovo bi, prema Politiku, pomoglo u jačanju pozicije Rusije u zajedničkim planovima dve zemlje da uspostave ispostavu na Mesecu.
Slično, France 24 tvrdi da je lansiranje jasan znak da se „Rusija nada da će se ponovo pojaviti kao glavni igrač u istraživanju svemira“. Ekspert kojeg citiraju mediji primetio je da moskovska misija na Mesec takođe treba da pošalje geopolitički signal.
