Paleontolozi koji rade na severu Aljaske otkrili su sićušnog fosilnog sisara koji je uspevao u nečemu što je možda bilo među najhladnijim uslovima na Zemlji pre oko 73 miliona godina.
Istraživači, predvođeni Jaelin Eberle sa Univerziteta Kolorado Boulder, opisali su životinju iz kasne krede u studiji objavljenoj ovog meseca u Journal of Sistematic Palaeontologi.
Dali su mu naučno ime Sikuomis mikros — od „Siku“, reči Inupiak za „led“, i „mis“ i „mikros“, grčkih reči za „miš“ i „mali“.
To je prikladan naslov. Iako mali ledeni miš zapravo nije bio miš, već je pripadao sada izumrloj porodici sisara zvanih Gipsonictopidae, svakako je bio sićušan. Krzneno stvorenje je možda izgledalo kao moderna rovka i težilo je oko 11 grama, ili manje od prazne aluminijumske limenke sode.
Takođe je živeo tokom cele godine na severu Aljaske, koja je u to vreme ležala mnogo dalje na severu, iznad arktičkog kruga planete. Tamo je ledeni miš verovatno preživeo čak četiri meseca beskrajnog mraka tokom zime i temperatura koje su padale ispod nule.
„Ovi momci verovatno nisu hibernirali“, rekao je Eberle, kustos fosilnih kičmenjaka u Prirodnjačkom muzeju CU i profesor na Odeljenju za geološke nauke. „Oni su ostali aktivni tokom cele godine, kopajući se ispod lišća ili pod zemljom i hraneći se onim u šta su mogli da zarinu zubima, verovatno insektima i crvima.
Ona i njene kolege morale su da budu podjednako uporne da otkriju fosilne životinje: istraživači su identifikovali novu vrstu iz samo nekoliko sitnih zuba, od kojih je svaki bio veličine zrna peska.
„Uvek volim da radim na kraju Zemlje“, rekao je Eberle. „Nikad ne znate šta ćete pronaći, ali znate da će to biti novo.“
Ti sićušni fosili daju istraživačima novi prozor u drevnu Aljasku, rekao je koautor studije Patrik Drukenmiler, direktor Muzeja severa Univerziteta Aljaske.
„Pre sedamdeset tri miliona godina, severna Aljaska je bila dom ekosistema za razliku od bilo kojeg na Zemlji danas“, rekao je on. „Bila je to polarna šuma puna dinosaurusa, malih sisara i ptica. Ove životinje su bile prilagođene da žive u visoko sezonskoj klimi koja je uključivala ledene zimske uslove, verovatno sneg i do četiri meseca potpune zimske tame.“
Doći do kraja Zemlje nije uvek lako.
Istraživači, uključujući paleontologe sa Univerziteta Aljaske Ferbanks i Državnog univerziteta Floride, iskopali su fosile iz sedimenata duž obala reke Kolvil – nedaleko od Boforovog mora na severnoj obali Aljaske. Lokacija, deo onoga što se zove Formacija Prins Krik, toliko je udaljena da tim putuje oko 75 milja od Deadhorsea, Aljaska, motornim sankama ili avionom.
„Istraživanje našeg tima otkriva „Izgubljeni svet“ životinja prilagođenih Arktiku“, rekao je Gregori Erikson, koautor studije na Državnom univerzitetu Floride. „Prince Creek služi kao prirodni test fiziologije i ponašanja ovih životinja suočenih sa drastičnim sezonskim klimatskim fluktuacijama.
Pokojni Vilijam Klemens sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju takođe je bio koautor novog istraživanja.
Za razliku od dinosaurusa iz istog vremenskog perioda, koji su iza sebe ostavili velike kosti, jedini preostali fosili od sisara u regionu su nekoliko zuba i fragmenti vilica. Da bi povratila ove dragocene primerke, grupa sakuplja kante prljavštine sa obala reke. U laboratoriji, istraživači ispiraju blato i sortiraju ono što je ostalo pod mikroskopom.
„Pogledate pod mikroskop i vidite ovaj savršeni mali zub“, rekao je Eberle. „Tako je sićušan.“
U slučaju ledenog miša, ti savršeni mali zubi inspirisali su savršenu malu misteriju.
Za mnoge grupe sisara na Zemlji, vrste imaju tendenciju da postanu veće na višim geografskim širinama i hladnijim klimama. Čini se da ledeni miš i njegovi bliski rođaci prate suprotan obrazac. Paleontolozi su pronašli srodne vrste koje žive hiljadama milja južno i koje su bile tri do pet puta veće od Sikuomis mikros.
Eberle sumnja da je ledeni miš bio tako mali jer je bilo tako malo hrane tokom zime na Aljasci.
„Danas vidimo nešto slično kod rovki“, rekla je ona. „Ideja je da ako ste zaista mali, imate manje potrebe za hranom i energijom.“
Sikuomis mikros je možda proveo hladne mesece na Aljasci pod zemljom. Na kraju, takav podzemni način života je možda bio blagoslov za životinje poput ledenog miša. Ukopani sisari su možda imali veće šanse da prežive teške uslove koji su usledili nakon pada meteorita koji je ubio dinosauruse pre 66 miliona godina.
