O’Brajen je podsetio da je pre početka rata u Ukrajini ta zemlja obezbeđivala oko 10 odsto određenih vrsta žitarica na globalnom tržištu, što je često činilo više od 40 odsto, možda i polovinu kontigenta Svetskog programa za hranu namenjenog najsiromašnijim zemljama sveta.
Sve to je prestalo kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Situacija je još gora, jer je i Rusija sama jedan od pet najvećih dobavljača žitarica, pa je uvela restrikcije na sopstveni izvoz, predočio O’Brajen.
On je podsetio da su, posle odluke Rusije da ne obnovi sporazum o izvozu žita, reagovali lideri afričkih zemlaja koji su direktno predsedniku Vladimiru Putinu ukazali na neophodnost obnove te inicijative.
Turska i Ujedinjene nacije su pokazale jasnu spremnost da se angažuju u razgovorima sa Rusijom. Predsednik Turske Redžep Erdogan je nedavno razgovarao sa Putinom, posle čega je ostavljen prostor za dodatne razgovore, podsetio je ameriki diplomata.
Optimista sam da će ukrajinsko žito stići na svetska tržišta, iako će nam biti potrebno neko vreme. To će koštati, ali ne možemo dozvoliti Rusiji da ima monopol nad Crnim morem, poručio je O’Brajen.
