Dani borbi u najvećem palestinskom izbegličkom kampu u Libanu raselili su nekoliko stotina porodica, uništili do 400 kuća i ostavili polovinu kampa van granica i smatraju se „vrućim područjem“, rekao je u četvrtak visoki zvaničnik UN-a, piše AP.
Dorote Klaus, direktorka agencije UN za palestinske izbeglice u Libanu, rekla je da je prvi put ove nedelje mogla da poseti deo kampa Ein el Hilve i da se susrela sa traumatizovanom decom i ženama, od kojih su neke pobelele tokom neprijateljstva.
Borbe između članova grupe Fatah palestinskog predsednika Mahmuda Abasa i militanata islamskih grupa u Ein el-Hilvehu u blizini južne luke Sidon koje su počele 30. jula i završene 3. avgusta ostavile su 13 mrtvih i desetine ranjenih.
Klaus je rekao da je „kamp i dalje nestabilan“, a libanska vojska zabranjuje pristup polovini kampa jer su tamo još uvek pozicionirani naoružani borci i nije bezbedan iako su neprijateljstva prestala.
Ona je novinarima UN na video konferenciji za novinare rekla da je agencija UN, poznata kao UNRVA, ponovo otvorila usluge u oko 50 odsto kampa koji uključuje jedan zdravstveni centar, ali je oštećen i školski kompleks za preko 3.000 dece.
„Skupljali smo smeće, dezinfikovali i počeli da uklanjamo ruševine“, rekla je ona, a kada se druga polovina kampa ponovo otvori, prva stvar biće uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava i ostataka rata.
Ein el-Hilveh, koji je dom za preko 50.000 palestinskih izbeglica, jedan je od desetak izbegličkih kampova u Libanu. Zemlja ima između 200.000 i 250.000 palestinskih izbeglica, od kojih polovina živi u kampovima, a ostatak u blizini, rekla je ona.
Nasilni sukobi su redovna pojava i mnogi kampovi su uništavani nekoliko puta, rekao je Klaus, ukazujući na prethodne sukobe u Ein el-Hilveu u martu.
Ona je rekla da nasilje „treba shvatiti u kontekstu višestrukih raseljavanja“ koje su palestinske izbeglice doživele u poslednjih 75 godina u Libanu. Stotine hiljada Palestinaca pobeglo je iz današnjeg Izraela nakon podele Palestine pod britanskom upravom od strane UN-a na odvojene jevrejske i arapske države 1948.
Izbeglice u Libanu su i dalje sprečene da rade u profesijama srednje klase kao lekari, advokati i inženjeri i zabranjeno im je da poseduju imovinu, tako da su svi oni koji su studirali migrirali „ostavljajući za sobom veoma ranjivu populaciju“, rekao je Klaus.
Ona je rekla da je 50 odsto muškaraca starijih od 16 godina nezaposleno, ostali imaju sporadično zaposlenje, a 80 odsto izbeglica živi u siromaštvu.
„Dakle, to je zaista veoma očajna slika za zajednicu koja ima vrlo malo pozitivnih pogleda na budućnost nakon 75 godina“, rekao je Klaus. „To je populacija koja je veoma depresivna, a to dolazi iz osećaja da je veoma bespomoćno“, što se često prevodi ili u agresiju, samodestruktivno ponašanje uključujući zloupotrebu supstanci ili nasilje u porodici.
Uticaj najnovijeg nasilja je da je izbeglička zajednica retraumatizovana, rekla je, i dalje pati od „veoma visoke stope nezaraznih bolesti koje pripisujemo veoma visokim nivoima stresa“.
Klaus je rekla da je UNRVA-i potrebno 12 miliona dolara da bi obezbedila novčanu pomoć za 65 odsto izbeglica, što bi, kako je rekla, bilo „glavni faktor stabilizacije“, posebno u vreme kada se Liban suočava sa velikom ekonomskom krizom.
Može li se išta učiniti da se spreči još jedan nasilni sukob u izbegličkim kampovima?
„Svaka kriza je prilika da se napravi putokaz za sprečavanje da se to dogodi“, rekao je Klaus. „Računamo na sastanak na visokom nivou između raznih palestinskih stranaka i Libanaca sledeće nedelje na kojem ćemo takođe učestvovati, razmatrajući neke od mehanizama za proces rehabilitacije i rekonstrukcije – a neka od ovih pitanja će sigurno biti postavljena. ”
