Zapadnoafrički blok EKOVAS je u četvrtak naredio aktiviranje rezervnih snaga za moguću upotrebu protiv hunte koja je preuzela vlast u Nigeru u julu, rekavši da želi mirnu obnovu demokratije, ali su sve opcije uključujući silu na stolu, prenosi Rojters.
Pretnja od invazije, iako nije specifična, održaće tenzije visoke u Nigeru i oko njega, proizvođaču uranijuma koji je do puča bio važan saveznik Zapada u borbi protiv islamističkih pobunjenika koji su razorili region Sahela.
Hunta, koja je preuzela vlast 26. jula, prkosila je roku od 6. avgusta za povlačenje koji je odredila ECOVAS (Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država), umesto toga zatvorila vazdušni prostor Nigera i obećala da će braniti zemlju od bilo kakvog stranog napada.
Nakon samita šefova država u nigerijskoj prestonici Abudži, blok se obavezao da će primeniti sankcije, zabrane putovanja i zamrzavanje imovine onima koji sprečavaju povratak na vlast demokratski izabranog predsednika Mohameda Bazuma.
„Nijedna opcija nije skinuta sa stola, uključujući upotrebu sile kao poslednje sredstvo“, rekao je predsednik Nigerije Bola Tinubu, predsedavajući ECOVAS-a.
„Nadam se da kroz naše kolektivne napore možemo doneti mirno rešenje kao putokaz za obnavljanje stabilnosti i demokratije u Nigeru“, rekao je on. „Još nije sve izgubljeno.“
Pročitano je zvanično saopštenje koje je uključivalo rezoluciju kojom se od šefova odbrane Unije traži da „odmah aktiviraju pripravne snage EKOVAS sa svim njenim elementima“.
Druga rezolucija govorila je o naređivanju „raspoređivanja pripravnih snaga ECOVAS-a radi uspostavljanja ustavnog poretka u Republici Niger“, a odmah za njom druga koja govori o uspostavljanju takvog reda „mirnim sredstvima“.
Bezbednosni analitičari kažu da bi regionalnim snagama mogle biti potrebne nedelje ili duže da se okupe, što potencijalno ostavlja prostor za pregovore.
Blok je godinama planirao da stvori rezervne snage od hiljada vojnika, ali je bio sputan kašnjenjem u finansiranju i nedovoljnim angažovanjem trupa, rekao je Ikemesit Effiong, istraživač u SBM Intelligence u Nigeriji.
Nakon niza državnih udara od 2020. i rastuće militantne aktivnosti, regionalni lideri su u decembru rekli da su odlučni da stvore takve snage. Nije odmah bilo jasno koliko su daleko napredovali u sklapanju.
Predsednik Komisije ECOVAS Omar Alieu Tourai rekao je prošlog meseca Savetu bezbednosti UN da razmatraju dve opcije: brigadu od 5.000 vojnika po godišnjoj ceni od 2,3 milijarde dolara ili raspoređivanje trupa na zahtev uz godišnji trošak od 360 miliona dolara.
U saopštenju od četvrtka nije precizirano kako će snage biti finansirane, koje zemlje će učestvovati ili koliko trupa i koji hardver mogu da doprinesu.
„Verovatno još mnogo toga nije dogovoreno, kao što su vremenski okvir i crvene linije i šta učiniti u vanrednim situacijama ako stvari nastave da se pogoršavaju“, rekla je Aneliza Bernar, direktorka konsultantske kuće Strategic Stabilization Advisors.
Obraćajući se novinarima na marginama samita, predsednik Obale Slonovače Alasan Uatara rekao je da smatra da je pritvaranje Bazuma „teroristički čin“.
„Želimo demokratiju u našem pod-regionu. Ne prihvatamo, nećemo prihvatiti državne udare. Ovi pučisti moraju da odu. Ako ne puste Bazuma da može da obavlja svoj mandat, mislim da treba da krenemo. napred i izvucite ih“, rekao je on.
ECOVAS je nastojao da stvori sliku rezolucije i jedinstva, ali je blok podeljen, sa suspendovanim državama članicama Malijem i Burkinom Faso, kojima takođe vladaju vojne vlade, obećavajući da će braniti nigersku huntu.
„Ima još mnogo nepoznanica, ali ovo (izjava ECOVAS-a) je značajan sledeći korak i svakako eskalacija tenzija, barem između regionalnog bloka i bloka hunte koji se čini da se trenutno formira, između Malija, Burkine Faso i Konkretno Niger“, rekao je Bernard.
Ujedinjene nacije i zapadne sile podržale su napore ECOVAS-a da ubede vođe puča da se odreknu vlasti i oslobode Bazuma, koji je zatočen u svojoj rezidenciji, ali do sada nisu dali znak da su voljni da odustanu.
Nekoliko sati pre samita u Abudži, oni su imenovali listu ministara u očiglednom pokušaju da učvrste svoju poziciju i predstave se kao legitimna vlada
Zapadne zemlje strahuju da bi Niger mogao da krene stopama Malija i zatraži pomoć od ruske grupe Vagner, koju su SAD proglasile transnacionalnom kriminalnom organizacijom. Vagnerov šef, Jevgenij Prigožin, pozdravio je puč u Nigeru i rekao da su njegove snage na raspolaganju za uspostavljanje reda.
Uprkos tome što je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, Niger bez izlaza na more, koji je više nego dvostruko veći od Francuske, sedmi je najveći proizvođač uranijuma, ključnog materijala za nuklearnu energiju.
Do puča je takođe bila sve vredniji saveznik za Zapad nakon što su se Mali i drugi okrenuli protiv bivše kolonijalne sile Francuske u korist bližih veza sa Rusijom.
Američke, francuske, nemačke i italijanske trupe stacionirane su u Nigeru kao deo međunarodne borbe protiv dugotrajne islamističke pobune koja se širila Sahelom iz Malija raseljavajući milione i izazivajući krizu gladi.
Slijedeći obrazac koji je viđen nakon puča u Maliju i Burkini Faso između 2020. i 2022., hunta u Nijameju se uključila u žestoku antifrancusku retoriku, nastojeći okriviti Francusku za probleme Nigera i optužujući je za niz kršenja suvereniteta, koje Pariz je demantovao.
