Predsednik Džozef Bajden će u četvrtak zatražiti od Kongresa da obezbedi više od 13 milijardi dolara hitne pomoći Ukrajini, što je još jedna ogromna infuzija gotovine dok ruska invazija traje i Ukrajina gura kontraofanzivu protiv duboko ukorenjenih snaga Kremlja, osoba upoznat sa ovim pitanjem rekao je Asošijeted presu.
Poslednji takav zahtev iz Bele kuće, upućen u novembru, je ispunjen, a onda je neki — Kongres odobrio više od onoga što je demokratski predsednik tražio. Ali ovaj put je drugačija dinamika. Politička podela po ovom pitanju je porasla, a Predstavnički dom predvođen republikancima suočava se sa ogromnim pritiskom da pokaže podršku lideru stranke Donaldu Trampu, koji je bio veoma skeptičan prema ratu. A američka podrška tim naporima polako je omekšavala.
Očekuje se da će Bela kuća takođe zatražiti 12 milijardi dolara za dopunu saveznih fondova za vanredne situacije, kaže osoba koja nije bila ovlašćena da javno govori o zahtevu koji još nije javno objavljen i razgovarala je sa Asošiejted presom pod uslovom da ostane anonimna. .
Paket u nastajanju takođe će verovatno biti pojačan sredstvima za druge domaće potrebe, što bi moglo da pruži način da se privuče šira politička podrška republikanaca.
Bajden i njegov viši tim za nacionalnu bezbednost više puta su govorili da će Sjedinjene Države pomoći Ukrajini „koliko god bude potrebno“ da protera Rusiju sa svojih granica. Privatno, zvaničnici administracije su upozorili ukrajinske zvaničnike da postoji granica za strpljenje usko podeljenog Kongresa — i američke javnosti — za cenu rata bez jasnog kraja.
„Za ljude koji bi mogli biti zabrinuti da troškovi postaju previsoki, pitali bismo ih koliki bi troškovi — ne samo u blagu već i u krvi, možda čak i u američkoj krvi — mogli biti ako Putin potčini Ukrajinu“, rekao je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi je rekao ove nedelje.
Podrška američke javnosti za obezbeđivanje oružja Ukrajini i direktnu ekonomsku pomoć vremenom je omekšala. Anketa AP-NORC sprovedena u januaru 2023. oko godinu dana sukoba, pokazala je da je 48 odsto favorizovano da SAD obezbede oružje Ukrajini, u poređenju sa 60 odsto odraslih Amerikanaca koji su bili za slanje oružja Ukrajini u maju 2022. Dok su demokrate generalno više podržavale ponudu oružja od republikanaca, njihova podrška je blago opala sa 71% na 63% u istom periodu. Podrška republikanaca je više opala, sa 53% na 39%.
Desetine republikanaca u Predstavničkom domu i neki senatori GOP-a izrazili su rezerve, pa čak i glasali protiv, trošeći više federalnih dolara za ratne napore. Mnogi od tih republikanaca se slažu sa Trampovim prigovorima na umešanost SAD u inostranstvu.
To znači da će bilo kakvo konačno glasanje o pomoći Ukrajini verovatno morati da se osloni na ogromnu koaliciju koju predvode demokrate iz Bajdenove stranke da bi se obezbedilo odobrenje.
Da bi olakšao usvajanje, Kongres bi verovatno pokušao da prikači paket meru koja se mora usvojiti za šire vladino finansiranje u SAD koje je potrebno do 1. oktobra da bi se sprečilo bilo kakvo zatvaranje saveznih kancelarija.
Članovi Kongresa su u više navrata vršili pritisak na čelnike Ministarstva odbrane o tome koliko pažljivo SAD prate svoju pomoć Ukrajini kako bi osigurale da ne bude podložna prevari ili da završi u pogrešnim rukama. Pentagon je rekao da ima „snažan program“ za praćenje pomoći dok prelazi granicu sa Ukrajinom i da je prati kada je tamo, u zavisnosti od osetljivosti svakog sistema naoružanja.
Prošlog meseca Pentagon je saopštio da je precenio vrednost oružja koje je poslao Ukrajini za 6,2 milijarde dolara – što je otprilike duplo od ranijih procena – što je rezultiralo viškom koji će se koristiti za buduće bezbednosne pakete.
„Videli smo kroz ovu čvrstu podršku američkog naroda, čvrstu podršku Kongresa na dvostranački način“, rekao je Kirbi. „Ostaćemo fokusirani na to jer je važno. ne samo važno za narod Ukrajine, već je važno i našim evropskim saveznicima i partnerima, posebno našim saveznicima iz NATO-a, s obzirom da su ove borbe na pragu mnogih od tih NATO saveznika.
Ukrajina se probija sa svojom tekućom kontraofanzivom, u pokušaju da izbaci snage Kremlja sa teritorije koju su okupirali od invazije u punom obimu u februaru 2022. Kontraofanziva je naišla na teško minirani teren i ojačana odbrambena utvrđenja.
U međuvremenu, ruski sistemi protivvazdušne odbrane u četvrtak su oborili dve bespilotne letelice koje su krenule ka Moskvi drugi dan zaredom, pošto je izgledalo da je Ukrajina pojačala svoj napad.
SAD su odobrile četiri runde pomoći Ukrajini kao odgovor na rusku invaziju, u ukupnom iznosu od oko 113 milijardi dolara, pri čemu će deo tog novca biti namenjen za dopunu američke vojne opreme koja je poslata na linije fronta. Kongres je odobrio poslednju rundu pomoći u decembru, u ukupnom iznosu od oko 45 milijardi dolara za Ukrajinu i NATO saveznike. Iako je paket dizajniran da traje do kraja fiskalne godine u septembru, mnogo zavisi od događaja na terenu.
U to vreme bilo je pitanja da li će predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti odobriti paket, ali je na kraju prošlo. Sada je, međutim, Makarti suočen sa pritiskom da opozove Bajdena zbog nedokazanih tvrdnji o finansijskim malverzacijama i nije jasno da li bi brzo pokazivanje podrške Ukrajini moglo da nanese političku štetu u, kako se očekuje, užasnoj kampanji za reizbor 2024.
Tramp tvrdi da je američko učešće samo približilo Rusiju drugim neprijateljskim državama poput Kine, i osudilo desetine milijardi dolara koje su Sjedinjene Države dale kao pomoć Ukrajini. Tramp je u sve većoj pravnoj opasnosti, suočavajući se sa krivičnim prijavama u tri odvojena slučaja, jednom u istrazi o prikrivanju novca u Njujorku; drugi na Floridi, gde je optužen za namerno držanje poverljivih dokumenata nakon što je napustio funkciju; a treći u Vašingtonu zbog njegove uloge u naporima da se poništi Bajdenova predsednička pobeda 2020.
