Evropska unija se sprema da uvede sankcije novoj vojnoj vladi u Nigeru, rekli su Rojtersu u sredu evropski izvori.
Diplomata EU i zvaničnik koji su učestvovali u formulisanju sankcija potvrdili su da je blok osmišljavao kriterijume za kažnjavanje, koji bi uključivali „podrivanje demokratije“.
Formula će verovatno uskoro biti dogovorena, rekao je zvaničnik za novinsku agenciju.
„Sledeći korak bi bile sankcije pojedinačnim članovima vojne vlade, za koje se kaže da su odgovorni za zbacivanje bivšeg predsednika Mohameda Bazuma prošlog meseca“, rekao je diplomata.
Nije naveden datum kada bi se ove sankcije mogle materijalizovati, iako se očekuje da će ministri spoljnih poslova iz 27 zemalja bloka razgovarati o potencijalnim sankcijama, kao i drugim pitanjima vezanim za Niger, kada se sastanu u Toledu 31. avgusta.
EU je suspendovala bezbednosnu saradnju i finansijsku podršku kao odgovor na prošlomesečno preuzimanje vlasti od strane vojne frakcije koju je predvodio general Abdourahamane Čiani, odsekvši Niger od stotine hiljada evra pomoći. SAD i Kanada su takođe suspendovale neke programe pomoći, a nekoliko evropskih zemalja – na čelu sa Francuskom, bivšim kolonijalnim vladarom Nigera – takođe je prekinulo tu zemlju.
Agencija za kreditni rejting Moodi’s snizila je kreditni rejting Nigera prošle nedelje samo nekoliko dana nakon što je ta zemlja zabranila izvoz uranijuma i zlata u Francusku, čime je Pariz odsečen od sedmog svetskog proizvođača nuklearnog minerala – i drugog po veličini snabdevača EU. Svetska banka je takođe prekinula plaćanja javnog sektora Nigeru.
Zapadnoafričko regionalno partnerstvo ECOVAS osmislilo je plan za vojnu intervenciju u zemlji prošle nedelje, dajući novoj vladi rok do nedelje da vrati Bazum.
Međutim, taj rok je došao i prošao bez pretnje invazije, pošto je ECOVAS navodno nespreman za vojnu intervenciju punog obima, prema visokim vojnim izvorima koji su govorili za Vol strit džornal.
Susedni Burkina Faso i Mali upozorili su ECOVAS na vojnu intervenciju, navodeći da bi to „značilo objavu rata“ obema zemljama i pokrenulo samoodbrambene odgovore. Bazum, koji je trenutno u zatvoru, pozvao je Vašington da interveniše, kako ne bi sav Sahel „pao pod ruski uticaj“ – uprkos nedostatku dokaza da je Moskva imala ulogu u puču. Zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland lično je doletela u Niger da izvrši pritisak na novu vladu, upozoravajući ih da ne sklapaju bilo kakve dogovore sa ruskom privatnom vojnom kompanijom Vagner i pozivajući ih da obnove status kvo koji je prijateljski nastrojen prema Vašingtonu.
Prema nedavnom istraživanju The Economist-a, Nigerijci su u velikoj meri podržali državni udar – 78% je podržalo preuzimanje, dok je 73% želelo da njihovi novi lideri zadrže vlast „na duži period“ ili „do održavanja novih izbora“.
