Nigerska hunta kaže da francuske snage destabilizuju zemlju, Francuska poriče

Nigerska hunta kaže da francuske snage destabilizuju zemlju, Francuska poriče

Nigerska hunta optužila je u sredu Francusku da je narušila njen vazdušni prostor, napala vojni kamp i oslobodila „teroriste” u okviru šireg plana za destabilizaciju zemlje, optužbe koje je Pariz brzo demantovao.

Video izjava vojnog oficira Amadoua Abdramanea, koja nije pružila nikakve dokaze, stigla je u trenutku visoke napetosti, a šefovi država zapadne Afrike su u četvrtak spremni da razgovaraju o opcijama, uključujući vojnu akciju protiv hunte.

„Ono što vidimo je plan za destabilizaciju naše zemlje“, rekao je Abdraman u saopštenju, optužujući Francusku da nastoji da potkopa kredibilitet hunte u očima ljudi i stvori klimu nesigurnosti.

Francusko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je optužbe, rekavši da je kretanje aviona deo ranijeg sporazuma sa snagama Nigera i da su njene trupe stacionirane u toj zapadnoafričkoj državi bile tamo na zahtev legitimnih vlasti.

„Nije se desio nikakav napad na kamp u Nigeriji“, dodaje se u saopštenju odgovarajući na optužbe hunte.

Nije prvi put da vođe puča u Nigeru optužuju Francusku za narušavanje njihovog vazdušnog prostora.

Partija smenjenog predsednika Nigera Mohameda Bazuma optužila je huntu, koja je preuzela vlast 26. jula, da drži njega i njegovu porodicu u „okrutnim“ i „nehumanim“ uslovima pritvora u predsedničkoj rezidenciji.

U saopštenju u kojem se poziva na mobilizaciju širom zemlje da bi se oni spasili, stranka PNDS-Taraiia je rekla da Bazumi nemaju tekuću vodu, struju i pristup svežoj robi ili lekarima.

Ranije u sredu pojavile su se vesti da je bivši vođa pobunjenika pokrenuo pokret protiv hunte, što predstavlja prvi znak unutrašnjeg otpora vojnoj vladavini u strateški važnoj zemlji Sahela.

Niger je sedmi najveći svetski proizvođač uranijuma, najrasprostranjenijeg goriva za nuklearnu energiju. Takođe crpi 20.000 barela nafte dnevno, uglavnom iz projekata koje vode Kinezi, i očekuje veliki porast proizvodnje preko novog izvoznog naftovoda u Benin.

Antifrancuska retorika bila je odlika drugih puča u regionu u poslednje dve godine, uključujući Mali i Burkina Faso, čiji vojni vladari snažno podržavaju generale koji su sada zaduženi u Nijameju.

Francuske trupe su prisutne u Nigeru, zajedno sa američkim, italijanskim i nemačkim trupama, kao deo međunarodnih napora u borbi protiv islamističkih pobunjenika koji razaraju region Sahela, u skladu sa sporazumima sa sada svrgnutom civilnom vladom.

[1/4] General Abdourahmane Tiani, koga su vođe puča proglasili novim šefom države Nigera, stiže da se sastane sa ministrima u Nijameju, Niger 28. jula 2023. REUTERS/Balima Boureima/File Photo

Hunta je već opozvala razne vojne paktove sa Francuskom, ali je Pariz odbacio tu odluku, rekavši da je nisu donele legitimne vlasti Nigera.

Puč je izazvan unutrašnjom politikom, ali je prerastao u međunarodnu dramu, sa zapadnoafričkim regionalnim blokom EKOVAS, Ujedinjenim nacijama i zapadnim zemljama koji vrše pritisak na huntu da odstupi, dok su Mali i Burkina Faso obećali da će je braniti.

Unutrašnja politika je takođe postala složenija u sredu kada je bivši pobunjenik Risa Ag Bula najavio stvaranje novog Saveta otpora za Republiku (CRR) sa ciljem da vrati svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma, koji se nalazi u pritvoru u svojoj rezidenciji od preuzimanja vlasti.

„Niger je žrtva tragedije koju su orkestrirali ljudi zaduženi da ga štite“, navodi se u izjavi Ag Boule, dodajući da će CRR koristiti „svaka neophodna sredstva“ da spreči vojsku da uskrati narodu Nigera njihov slobodan izbor.

Izazov od Ag Boula podiže bauk unutrašnjeg sukoba u Nigeru, koji je do državnog udara bio važan saveznik Zapada u regionu gde su se druge zemlje okrenule protiv zapadnih saveznika, posebno Francuske, i prema Rusiji.

Zapadne sile strahuju da bi ruski uticaj mogao da ojača ako hunta u Nigeru sledi primer Malija izbacivanjem zapadnih trupa i pozivanjem plaćenika iz ruske grupe Vagnerovih plaćenika.

Hunta je do sada odbijala diplomatske korake izaslanika Afrike, SAD i UN.

U četvrtak je predviđeno da se šefovi država ECOVAS sastanu u nigerijskoj prestonici Abudži kako bi razgovarali o Nigeru, uključujući moguću upotrebu sile za obnavljanje ustavnog poretka.

CRR podržava ECOVAS i sve druge međunarodne aktere koji žele da okončaju vojnu vlast u Nigeru, navodi se u saopštenju Ag Boule.

Ag Boula je igrao vodeću ulogu u ustancima Tuarega, nomadske etničke grupe prisutne na severu pustinje Nigera, 1990-ih i 2000-ih. Kao i mnogi bivši pobunjenici, on je bio integrisan u vladu pod Bazumom i njegovim prethodnikom Mahamadouom Issoufouom.

Puč je već doveo do zatvaranja granica i vazdušnog prostora koji su prekinuli snabdevanje lekovima i hranom, ometajući humanitarnu pomoć u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta.

Predsednik Nigerije i predsedavajući ECOVAS-a Bola Tinubu uveo je u utorak dodatne sankcije Nigeru, sa ciljem da pritisne entitete i pojedince uključene u preuzimanje, i rekao da sve opcije ostaju na stolu.