Lideri hunte u ponedeljak su imenovali novog premijera, u onome što su analitičari opisali kao pokušaj da pokažu da su ozbiljni u pogledu upravljanja zemljom zapadne Afrike.
Odbili su da prime posredničke timove koji su trebali da stignu u utorak, a poslali su ih Ujedinjene nacije, Afrička unija i zapadnoafrički regionalni blok ECOVAS. Hunta je navela „očigledne bezbednosne razloge u ovoj atmosferi pretnje“, navodi se u pismu koje je uvideo Asošijeted pres.
ECOVAS je zapretio da će upotrebiti vojnu silu ako hunta ne vrati izabranog predsednika Mohameda Bazuma do nedelje, što je rok koji je hunta ignorisala i koji je prošao bez akcije ECOVAS-a.
Vojne vođe su za premijera izabrali civilnog ekonomistu Ali Mahamana Lamine Zeinea. Zeine je bivši ministar ekonomije i finansija koji je napustio funkciju nakon što je njegova vlada zbačena prethodnim vojnim pučem 2010. godine, a kasnije je radio u Afričkoj razvojnoj banci.
„Uspostavljanje vlade je značajno i signalizira barem stanovništvu da imaju plan, uz podršku cele vlade“, rekla je Aneliza Bernard, bivša službenica američkog Stejt departmenta koja se specijalizovala za afrička pitanja i koja je sada direktor Strategic Stabilization Advisors, savetodavne grupe za rizik.
Pobunjeni vojnici su pritvorili Bazuma i preuzeli vlast 26. jula, tvrdeći da bi mogli da urade bolji posao u zaštiti nacije od džihadskog nasilja. Grupe povezane sa Al Kaidom i grupom Islamska država opustošile su region Sahela, ogromno prostranstvo južno od pustinje Sahare.
Ali većina analitičara i diplomata kaže da razum nema težinu i da je preuzimanje bilo rezultat borbe za vlast između predsednika i šefa njegove predsedničke garde, generala Abdurahmana Čianija, koji sada kaže da on upravlja državom.
Državni udar predstavlja udarac za mnoge zemlje na Zapadu, koje su u Nigeru videle jednog od poslednjih demokratskih partnera u regionu sa kojima su mogli da rade kako bi uzvratili ekstremističku pretnju. Niger je takođe važan za globalno tržište na različitim frontovima, uključujući udeo od 5% u globalnoj nabavci uranijuma.
Partneri Nigera zapretili su da će prekinuti stotine miliona dolara vojne pomoći ako se ne vrati na ustavnu vlast.
Ali do sada su diplomatski napori malo dali jer hunta jača vlast.
Dok se kriza odugovlači, oko 25 miliona ljudi Nigera nosi najveći teret. To je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Mnogi Nigerijci žive ruku na usta i kažu da su previše fokusirani na pronalaženje hrane za svoje porodice da bi obraćali mnogo pažnje na eskalirajuću krizu.
Oštre ekonomske i putne sankcije koje je ECOVAS uveo nakon državnog udara dovele su do povećanja cena hrane do 5 odsto, kažu trgovci. Erkman Čibozo, vlasnik prodavnice iz susednog Benina koji radi u Nijameju, rekao je da je bilo teško uneti bilo šta u zemlju da bi se njegova prodavnica u blizini aerodroma nabavila.
Ako se tako nastavi, situacija će postati veoma teška, rekao je on.
Glavni grad Nigera, Nijamej, izgledao je napetiji u utorak, a bezbednosne snage proveravaju vozila. Hunta je u ponedeljak zatvorila svoj vazdušni prostor, a u utorak je privremeno suspendovala dozvole za diplomatske letove iz prijateljskih i partnerskih zemalja, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Ranije ove nedelje, vršilac dužnosti zamenika državnog sekretara SAD Viktorija Nuland sastala se sa vođama državnog udara, ali je rekla da su joj odbili da se sastane sa Bazumom, koji je u pritvoru otkako je svrgnut. Ona je pobunjene oficire opisala kao neprihvatljive na njene apele da se započnu pregovori i uspostavi ustavna vladavina.
SAD imaju oko 1.100 vojnika u zemlji i vide Niger kao strateškog i pouzdanog partnera u regionu.
Nulandova je napredovala više od ostalih delegacija. Prethodna delegacija ECOVAS-a je sprečena da napusti aerodrom.
Nejasno je kakva se koordinacija odvija među različitim pokušajima posredovanja. Neki stručnjaci su zabrinuti da ako napori ne budu koordinisani, to bi moglo potkopati ECOVAS.
„Mislim da bi SAD došle do modus vivendi sa ovom huntom, ako bi se hunta pokazala posebno podložna američkim interesima, ali izgleda da to za sada nije na stolu“, rekao je Alekander Thurston, docent političkih nauka na Univerzitet u Sinsinatiju.
U izjavi od utorka nakon što je odbijena poseta Nigeru, ECOVAS je rekao da pokušava da pronađe mirno rešenje za krizu i da će nastaviti da „raspoređuje sve neophodne mere kako bi osigurao povratak ustavni poredak“. Očekuje se da će se ECOVAS ponovo sastati u četvrtak u Abudži, glavnom gradu susedne Nigerije, kako bi razgovarali o situaciji.
Ali analitičari kažu da što je duže potrebno da se pronađe rešenje, to će hunta imati više vremena da se ukopa i biće manje zamaha da je izbaci. Zemlje u regionu takođe su podeljene oko toga kako dalje.
Susedni Mali i Burkina Faso, kojima obe upravljaju vojni režimi, stali su na stranu hunte i upozorili da bi intervencija u Nigeru bila „jednaka objavi rata“ protiv njih. U zajedničkom pismu Ujedinjenim nacijama od utorka, dve zemlje su pozvale tu organizaciju da „svim sredstvima koja su joj na raspolaganju spreči oružanu akciju protiv suverene države“.
Mali i Burkina Faso su takođe poslali svoje predstavnike u Nijamej ove nedelje da razgovaraju o vojnim opcijama. Zvaničnici sa svih strana rekli su da su razgovori protekli dobro.
