Kada je osoba primljena u bolnicu iz bilo kog razloga – bilo zbog bolesti ili zbog operacije – očekuje se da će sve vreme svog boravka provesti odmarajući se u krevetu dok se oporavlja. Iako je odmor važan, previše sedenja ili odmora u krevetu zapravo može pogoršati stvari, a istraživanja pokazuju da to može usporiti oporavak i dovesti do više zdravstvenih problema.
Naša najnovija studija pokazuje da fizička aktivnost može pomoći u suzbijanju efekata odmora u krevetu. Otkrili smo da čak i samo 25 minuta hodanja dnevno dok ste u bolnici može značajno ubrzati oporavak starijih odraslih osoba — a takođe može sprečiti nove ostanke u bolnici u budućnosti.
Da bismo sproveli našu studiju, analizirali smo podatke iz 19 kliničkih ispitivanja koja su posmatrala efekat boravka aktivnog u bolnici na fizičku funkciju učesnika, njihov rizik od kasnijih zdravstvenih problema (kao što su padovi), kao i rizik od ponovnog prijema u bolnicu.
Ukupno smo pogledali podatke od 3.000 starijih odraslih osoba starosti od 55 do 78 godina, koji su bili primljeni u bolničku jedinicu intenzivne nege ili odeljenje opšte medicine na sedam do 42 dana zbog akutne bolesti (kao što je respiratorna insuficijencija) ili zbog operacije. Takođe smo posmatrali različite vrste i količine fizičke aktivnosti, od jednostavnih vežbi istezanja uz krevet do programa hodanja, kao i svakodnevnih vežbi snage i aerobnih vežbi.
Naša analiza je otkrila da su starije odrasle osobe koje su radile laganu fizičku aktivnost (kao što je hodanje) dok su boravile u bolnici imale bolju fizičku funkciju do kraja boravka u bolnici i 10% manji rizik od ponovnog prijema u bolnicu u roku od 30 dana od otpuštanja, u poređenju sa sa onima koji nisu. Što je osoba bila više aktivnosti – i što je ta aktivnost bila intenzivnija – to je bila bolja njena fizička funkcija i manji je rizik da bude ponovo primljen.
Sve u svemu, otkrili smo da je optimalna količina aktivnosti bila oko 40 minuta dnevno hodanja umerenim intenzitetom – to jest, hodanje brzinom od koje pomalo ostajete bez daha.
Važno je da su starije osobe koje su ostale aktivne u bolnici takođe imale 10% manje šanse da dožive padove, invaliditet ili smrt nakon otpuštanja, u poređenju sa onima koji su ostali neaktivni. Ovo sugeriše da fizička aktivnost može zaštititi od štetnog efekta previše odmora u krevetu tokom boravka u bolnici.
Druge studije su takođe pokazale prednosti fizičke aktivnosti tokom boravka u bolnici. Na primer, istraživanja pokazuju da rana terapija pokretljivosti za kritično bolesne i onesvešćene pacijente koji borave u jedinicama intenzivne nege ima brži oporavak, bolju fizičku funkciju i više dana bez ventilatora.
Naša studija dopunjava ove dokaze tako što identifikuje optimalne tipove vežbi, kao i količinu aktivnosti koja je potrebna da bi se videle koristi.
Ideja da treba da se odmaramo u krevetu dok smo u bolnici — a ta aktivnost može da ometa oporavak — dugo je bila zabluda. U stvari, od 1940-ih znamo za negativne efekte odmora u krevetu.
Od tada su sprovedena mnoga istraživanja o odmoru u krevetu — uglavnom da bi se razumelo kakav efekat istraživanje svemira može imati na telo, pošto astronauti provode duge periode u bestežinskom okruženju. Iznenađujuće, u roku od nekoliko sati nakon odmora u krevetu, počinjemo da gubimo mišićnu i koštanu masu. To dovodi do dekondicioniranja, gubitka snage i na kraju smanjene sposobnosti samostalnog obavljanja svakodnevnih zadataka.
Produženi odmor u krevetu takođe smanjuje protok krvi i kapacitet pluća i povećava rizik od duboke venske tromboze. Takođe može dovesti do dekubitusa i zatvora i inkontinencije.
Ali fizička aktivnost pomaže u sprečavanju dekondicioniranja i očuvanju mišićne snage potrebne za mobilnost i svakodnevne zadatke. Takođe održava kardiovaskularni sistem da radi kako treba i pomaže u sprečavanju duboke venske tromboze i gastrointestinalnih problema.
A prednosti kretanja nisu samo fizičke. Vežbe su prikazane za ublažavanje dosade i poboljšanje raspoloženja. Takođe povezuje pacijente sa osobljem i negovateljima, poboljšavajući mentalno zdravlje.
Važno je da budete aktivni dok su u bolnici pomoći pacijentima da ostanu aktivni u svakodnevnom životu, što je jedan od najefikasnijih načina da ostanu zdravi kada se vrate kod kuće. Ovo može objasniti zašto je naša studija pokazala da su oni koji su bili aktivni tokom boravka u bolnici imali niže stope readmisije.
Dakle, sledeći put kada budete morali da odete u bolnicu, spakujte cipele za hodanje. Ne postoji rešenje „jedna veličina za sve“, ali svaki pokret se računa. Ključno je da budete sigurni da radite aktivnosti koje odgovaraju vašim sposobnostima. Ako se oporavljate od operacije ili imate srčano oboljenje, obavezno počnite polako sa vežbanjem, a zatim ga postepeno povećavajte.
Čak i male stvari — poput ustajanja iz kreveta i prelaska na obližnju stolicu da se odmorite ili odlaska u kratku šetnju do toaleta ili kafeterije — dobar su početak. Ako niste sigurni odakle da počnete, obavezno razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse, medicinskom sestrom ili čak fizioterapeutom koji vam može preporučiti prilagođenu rutinu.
