Istraživanje sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Saint Louisu otkriva da je kod pacijenata starijih od 65 godina dijagnoza anksioznosti značajno povezana sa povećanim rizikom od dijagnoze demencije, a izloženost benzodiazepinima je bila povezana sa 28% povećanim rizikom od demencije. Međutim, kada su benzodiazepini propisani pacijentima sa anksioznim poremećajem, nije bilo značajne veze između ovih lekova i incidentne demencije.
Studija, „Anksiozni poremećaji, benzodiazepini na recept i incidentna demencija,“ objavljena je onlajn 28. jula u časopisu Američkog gerijatrijskog društva.
Jai A. Brieler, MD, vanredni profesor porodične i društvene medicine na SLU, je prvi autor rada. Jeffrei Scherrer, dr, profesor porodične i društvene medicine i član Instituta AHEAD, je stariji autor.
Autori studije su otkrili, iako postoji povezanost između anksioznosti i demencije i povezanosti između benzodiazepina i demencije, ne postoji povezanost između ovih lekova i demencije kada se prepisuju osobama sa anksioznim poremećajem.
Nije poznato da li lečenje anksioznih poremećaja kasnog života benzodiazepinima izlaže pacijente dodatnim rizicima od demencije. Anksioznost kod starijih osoba može biti povezana sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom, depresijom, socijalnim povlačenjem, fizičkom neaktivnošću, poremećajem sna, pušenjem, gojaznošću, konzumacijom alkohola i hroničnim opterećenjem bolesti.
Recepti benzodiazepina za starije pacijente su kontroverzni. Njihova upotreba je povezana sa kratkotrajnim kognitivnim oštećenjem, padovima i prelomima.
„Kao kliničara koji često leči pacijente sa anksioznim poremećajima, nedavne studije koje sugerišu da upotreba benzodiazepina može da doprinese demenciji su me veoma zabrinjavale“, rekao je Briler. „Imao sam pretpostavku da ako se koristi benzodiazepin i dođe do neželjenih efekata, jednostavno prestanak uzimanja leka će vremenom rešiti problem.
„Teško pitanje sa tim studijama je to što je sama anksioznost takođe povezana sa demencijom. Još uvek nije bilo jasno iz literature da li je krivac bolest ili lečenje. Na osnovu našeg rada, čini se da i jedno i drugo igra ulogu, ali ostaje neizvesno kako njih dvoje međusobno deluju.“
Ova retrospektivna kohortna studija pregledala je elektronske zdravstvene podatke 72.496 pacijenata od 2014-21.
Podaci o deidentifikovanim medicinskim kartonima su dobijeni iz Virtuelnog skladišta podataka (VDV) Univerziteta Saint Louis-SSM Healthcare Sistem. VDV, koji je kreirao i održava Istraživački institut Advanced HEAlth Data (AHEAD) na Univerzitetu Saint Louis, snima kliničke susrete počevši od 1. januara 2008. iz akademskih i neakademskih ambulantnih i bolničkih okruženja na Srednjem zapadu.
VDV obuhvata više od 5 miliona pacijenata od rođenja do 90 godina starosti koji su koristili usluge u sistemu zdravstvene zaštite od 2008. godine.
Pacijenti koji ispunjavaju uslove imali su 65 godina ili više, imali su susrete u klinici pre i posle indeksa i nisu imali demencije dve godine pre datuma indeksa. Od kohorte, 85,6% su bili belci, a 59,9% su bile žene. Srednja starost je bila 74 godine.
Pet miliona Amerikanaca starijih od 65 godina imalo je dijagnozu Alchajmerove ili srodne demencije u 2014. godini, za koju se očekuje da će se udvostručiti do 2060. godine.
„Ova studija je odličan primer korišćenja kliničkih podataka iz stvarnog sveta za ispitivanje istraživačkih pitanja koja inače ne bi bila praktična za istraživanje“, rekao je Šerer. „Nemamo resurse da pratimo desetine hiljada pacijenata tokom vremena. Tu prepreku smo prevazišli koristeći VDV i stručnost dostupne u Institutu AHEAD.“
Autori preporučuju dalje studije kako bi se utvrdilo da li povezanost sa incidentnom demencijom varira među drugim lekovima za anksioznost.