Naučnici identifikuju imune ćelije kritične za imunološku memoriju za melanom

Naučnici identifikuju imune ćelije kritične za imunološku memoriju za melanom

Inhibitori imunološke kontrolne tačke postali su standard nege pacijenata sa uznapredovalim melanomom kako bi se poboljšao preživljavanje, ali samo neki pacijenti reaguju na ovu imunoterapiju i imaju dugoročne koristi. Nedostatak dugotrajnog odgovora, kažu istraživači, povezan je sa neuspehom antitumorske imunološke memorije. Opcije lečenja uznapredovalog melanoma su ograničene za pacijente koji ne reaguju na ovu vrstu terapije.

Nova studija koju su vodili istraživači Centra za rak Jejla na Medicinskom fakultetu u Jejlu otkriva da specifična populacija CD8 + T-ćelija obeleženih IL-7R igra važnu ulogu u boljem razumevanju antitumorske memorije. Ove imune ćelije takođe nude potencijalne nove terapijske strategije koristeći epigenetske terapije koje često smanjuju veličinu tumora.

Novo istraživanje objavljeno je u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences 17. jula.

„Identifikovanje imunih ćelija koje posreduju antitumorsko pamćenje približava nas razumevanju imunološkog odgovora na melanom i osmišljavanju načina da ga poboljšamo“, rekao je prvi autor rada Goran Mičević, instruktor dermatologije i saradnik dermatopatologije na Medicinskom fakultetu Jejla. . „Uzbuđeni smo zbog mogućnosti epigenetičkog reprogramiranja T-ćelija kako bismo stvorili bolje ćelijske terapije za rak.“

Studija je istraživala formiranje antitumorske memorije nakon terapije inhibitorima imunološke kontrolne tačke i operacije na modelu melanoma. Utvrđeno je da većina tumor-reaktivnih T-ćelija u limfnim čvorovima izražava visoke nivoe receptora IL-7R, a blokiranje receptora sprečava stvaranje antitumorske memorije. Studija je otkrila moćnu antitumornu funkciju ove populacije koja bi mogla biti pojačana epigenetskim lekom. Korišćenje epigenetski pojačanih ćelija kao „živa terapija“ dovelo je do značajnog smanjenja veličine tumora melanoma u 75% slučajeva.

Mičeviću su se pridružili odgovarajući autori Ričard Flavel i Markus Bosenberg iz Jejl centra za rak, kao i drugi koautori Jejla.