Već je poznato da je hranjenje divljih ptica u dvorištima bilo izuzetno popularno u mnogim delovima severne hemisfere i u Australiji, uprkos tome što je bilo snažno obeshrabreno. Ali blokade pandemije COVID-19 dovele su do dramatičnog povećanja hranjenja divljih ptica širom sveta, pokazuje naše istraživanje objavljeno danas. Došlo je do porasta interesovanja izvan tradicionalnih zemalja za hranjenje ptica u Severnoj Americi, Evropi i Australiji: ukupno 115 zemalja, uključujući mnoge u kojima se pretpostavljalo da se hranjenje neće dešavati.
Oni koji se protive hranjenju divljih ptica navode mnoštvo razloga:
– širenje bolesti (dobro dokumentovano u SAD i UK),
– loša ishrana kao posledica neuravnotežene ishrane,
– davanje prednosti već bogatim vrstama.
– promena strukture zajednice (ptice koje posećuju hranilice napreduju po cenu onih koje to ne čine),
– menjanje obrazaca migracije.
Ovi uticaji se javljaju svuda gde se hrane divlje ptice i potencijalno su ozbiljni.
S druge strane, interakcija sa divljim pticama na ovaj način sada je prepoznata kao jedan od najefikasnijih načina na koji ljudi mogu da se povežu sa prirodom. Postoje jaki dokazi da je provođenje vremena u prirodnom okruženju dobro za dobrobit ljudi i mentalno zdravlje. Ovo postaje sve važnije jer sve više ljudi na svetu živi u velikim gradovima.
Ovi trendovi znače da jednostavna, uobičajena praksa privlačenja ptica u svoju baštu njihovim hranjenjem poprima mnogo veći značaj za dobrobit i ptica i ljudi.
Prethodne studije su dokumentovale globalno povećanje posmatranja ptica tokom karantina. Pitali smo se da li se interesovanje za hranjenje ptica možda povećalo na sličan način. To obično znači kupovinu mešavine semena i obezbeđivanje hranilice. Da bismo bili uključeni u našu studiju, bili su potrebni određeni troškovi; odbačeni ostaci hrane nisu se računali kao hrana.
Bilo je važno ići dalje od zemalja u kojima smo već znali da je hranjenje uobičajeno. Želeli smo da uporedimo nivoe kamata za više od 100 zemalja tokom i nakon zatvaranja. Takođe smo ispitali da li je nivo interesovanja za ishranu ptica povezan sa raznovrsnošću ptica u svakoj zemlji, što je mera poznata kao „bogatstvo vrsta“.
Procenili smo nedeljnu učestalost termina za pretragu, uključujući „hranilicu za ptice“, „hranu za ptice“ i „kupka za ptice“, koristeći Google trendove za sve zemlje sa dovoljnim obimom pretrage od 1. januara 2019. do 31. maja 2020. Želeli smo da vidimo da li su ove Broj pretraga je povećan tokom perioda izolacije u svakoj zemlji (uglavnom oko februara–aprila 2020.). Za svaku naciju smo koristili podatke o bogatstvu vrsta ptica iz BirdLife International baze podataka.
Upoređujući obim kamata za 52 nedelje koje su prethodile zatvaranju sa nedeljom neposredno pre, nismo pronašli nikakvu primetnu promenu. U roku od samo dve nedelje, međutim, učestalost pretraga pokazala je porast interesovanja za hranjenje ptica tokom opšteg perioda izolacije u 115 zemalja koje su ispitane. To se desilo i na severnoj i na južnoj hemisferi.
Postoji nekoliko mogućih razloga za ovu promenu. Ljudi širom sveta bili su primorani da ostanu blizu svojih domova. Dvorište ili obližnji park su možda prvi put bili u centru pažnje.
Zaključavanje je bilo vreme velike anksioznosti i stresa. Aspekti života za koje se činilo da se nastavljaju bez obzira na to, kao što su ptice koje svakodnevno pristižu da bi se nahranile, možda su bili kurs utehe i utehe.
Utvrđeno je da hranjenje ptica povećava osećaj lične vrednosti i mira. Verovatno je to zbog relativne intimnosti povezane sa mogućnošću privlačenja divljih, neobuzdanih stvorenja u posetu jednostavnim pružanjem hrane.
Hranjenje ptica je takođe jeftino, jednostavno i dostupno gotovo svima. Ptice će posetiti hranilicu u privatnoj bašti, javnom parku ili čak balkonu na stambenoj kuli.
Pronašli smo jasnu vezu između nivoa interesovanja za ishranu i raznolikosti vrsta. Zemlje kojima je nedostajalo interesovanje za pretragu vezano za ptice imale su u proseku 294 vrste ptica. Nasuprot tome, one zemlje sa jasnim interesom imale su u proseku 511 vrsta.
Ova jasna razlika ukazuje na to da veća raznolikost vrsta podstiče više hranjenja ptica. To takođe može značiti da mesta sa više vrsta imaju veći broj vrsta ptica koje žive u svojim gradovima (gde živi većina hranilica). Ovo ostaje da se istraži. Znamo da hranjenje ptica dovodi do više ptica u celini, ali ne i do više vrsta.
Pošto smo koristili Google pretrage kao proksi merenje interesovanja za hranjenje ptica, prakse hranjenja ptica u zemljama sa nižim prihodima ili manjim pristupom internetu možda nisu bile adekvatno zabeležene. Ipak, naš metod je uspeo da otkrije porast interesovanja za hranjenje ptica u zemljama kao što su Pakistan i Kenija.
Činilo se da su blokade zbog COVID-19 ohrabrile ljude širom sveta da traže vezu i interakciju sa svojim lokalnim pticama. Nadamo se da će buduće studije dodatno analizirati globalni obim hranjenja ptica i prikupiti više podataka u prethodno nedovoljno proučavanim zemljama.
Hranjenje ptica je očigledno veoma popularno. Za ljude. Ali to može dovesti do problema za ptice. Da biste smanjili rizike, imajte na umu nekoliko jednostavnih pravila:
– održavajte hranilicu izuzetno čistom (bolest je uvek zabrinjavajuća),
– ne stavljajte previše hrane (ne treba im),
– obezbedite hranu koja odgovara vrsti (nikada ljudska hrana—kupujte hranu za divlje ptice od kompanija za hranu za kućne ljubimce).
