Pazi, plavi kite — tu je novi kandidat za tvoju titulu u teškoj kategoriji.
Novootkriveni kit koji je živeo pre skoro 40 miliona godina mogao bi da bude najteža životinja koja je ikada živela, na osnovu delimičnog skeleta pronađenog u Peruu, rekli su naučnici u sredu.
Moderni plavi kit se dugo smatrao najvećom i najtežom životinjom ikada, pobedivši sve džinovske dinosauruse daleke prošlosti.
Ali Perucetus colossus – kolosalni kit iz Perua – možda je bio još teži, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature.
Ekstrapolirajući iz nekih masivnih kostiju pronađenih u peruanskoj pustinji, međunarodni tim istraživača je procenio da je životinja imala prosečnu telesnu masu od 180 metričkih tona.
To samo po sebi ne bi oduzelo titulu u teškoj kategoriji. Najveći ikada zabeleženi plavi kit težio je 190 tona, prema Ginisovoj knjizi rekorda.
Ali istraživači su procenili da je raspon težine drevnog kita bio između 85 i 340 tona, što znači da je mogao biti znatno veći.
Prvi fosil drevnog kita otkrio je još 2010. Mario Urbina, paleontolog koji je decenijama pretraživao pustinju na južnoj obali Perua.
„Ne postoji evidencija o postojanju ove velike životinje, ona je prva, zato mi niko nije verovao kada smo je otkrili“, rekao je Urbina za AFP u Limi.
Prema istraživaču, ovo otkriće će „izazvati više pitanja nego odgovora i dati ostatku paleontologa mnogo o čemu da pričaju“.
Ostaci su prvi put predstavljeni javnosti na konferenciji za novinare u Prirodnjačkom muzeju u peruanskoj prestonici, gde su izloženi.
Istraživači procenjuju da je životinja dostigla oko 20 metara (65 stopa) u dužinu.
Istraživači su pazili da ne proglase da je drevni kit oborio rekord.
Ali takođe nije bilo razloga da se misli da je ovaj primerak najveći te vrste, rekao je koautor studije Eli Amson za AFP.
„Mislim da postoji velika šansa da su neki od pojedinaca oborili rekord – ali poruka je da se nalazimo na terenu plavog kita“, rekao je Amson, paleontolog u Državnom muzeju prirodne istorije u Štutgartu u Nemačkoj. .
Ukupno 13 gigantskih pršljenova — od kojih je jedan težio skoro 200 kilograma (440 funti) — pronađeno je na mestu, kao i četiri rebra i kuka.
Bile su potrebne godine i višestruka putovanja da se sakupe i pripreme džinovski fosili, pa čak i duže da tim peruanskih i evropskih istraživača potvrdi šta su tačno pronašli.
U sredu su otkrili da je to nova vrsta bazilosaurida, izumrle porodice kitova.
Današnji kitovi uključuju delfine, kitove i morske pliskavice, ali njihovi rani preci su živeli na kopnu, neki su ličili na male jelene.
Vremenom su se preselili u vodu, a veruje se da su bazilosauridi prvi kitovi koji imaju potpuno vodeni način života.
Jedna od njihovih adaptacija u to vreme bio je gigantizam — postali su veoma veliki.
Ali novo otkriće ukazuje da su kitovi dostigli svoj vrhunac telesne mase otprilike 30 miliona godina ranije nego što se mislilo, navodi se u studiji.
Kao i drugi bazilosauridi, Perucetus colossus je verovatno imao „smešno malu“ glavu u poređenju sa svojim telom, rekao je Amson – iako nije bilo dostupnih kostiju koje bi to potvrdile.
Bez ikakvih zuba, nije bilo moguće sa sigurnošću reći šta su jeli. Ali Amson je spekulisao da je uklanjanje morskog dna velika mogućnost, delom zato što životinje nisu mogle brzo da plivaju.
Istraživači su bili uvereni da je životinja živela u plitkim vodama u priobalnim sredinama, zbog čudne težine njenih kostiju.
Procenjeno je da ceo njegov skelet teži između pet i sedam tona – više nego dvostruko teži od skeleta plavog kita.
„Ovo je – sigurno – najteži skelet od svih do sada poznatih sisara“, kao i bilo koje vodene životinje, rekao je Amson.
Perucetus colossusu su bile potrebne teške kosti da bi nadoknadio ogromnu količinu plutajućeg sala — i vazduha u plućima — koji bi ga inače mogli izbaciti na površinu.
Ali upravo pravi balans gustine kostiju i loja omogućio je divovskoj životinji da ostane u sredini od oko 10 metara (33 stope) vode „bez pokretanja mišića“, objasnio je Amson.
Feliks Marks, stručnjak za morske sisare u Muzeju Novog Zelanda Te Papa Tongareva koji nije uključen u studiju, rekao je za AFP da se Perucetus colossus „veoma razlikuje od bilo čega drugog što smo ikada pronašli“.
On je upozorio da izumrle morske krave imaju teže kosti nego što bi se očekivalo za njihovu ukupnu telesnu težinu, što potencijalno ukazuje na to da bi Perucetus colossus mogao biti na donjem kraju svog procenjenog raspona težine.
