Sjedinjene Države će zaustaviti neke od svojih projekata inostrane pomoći u Nigeru, a Stejt department kaže da takva pomoć zavisi od „demokratskog upravljanja“ u afričkoj naciji nakon naglog prenosa vlasti tamo prošlog meseca.
Državni sekretar Antoni Blinken najavio je taj potez u petak, napominjući da će određeni programi „korisni vladi Nigera“ biti obustavljeni dok američki zvaničnici razmatraju „situaciju na terenu“ s obzirom na nedavne nemire.
„Kao što smo jasno rekli od početka ove situacije, pružanje američke pomoći vladi Nigera zavisi od demokratskog upravljanja i poštovanja ustavnog poretka“, rekao je Blinken, ponavljajući prethodni poziv na „neposrednu obnovu demokratske izabrana vlada“.
Diplomata je dalje rekao da ta odluka neće uticati na humanitarne projekte i američku pomoć u hrani Nigeru, kao i da će se nastaviti i bezbednosne operacije i zaštita američkog osoblja.
Blinken nije precizirao koji će programi biti pauzirani, ali prema američkoj ambasadi u Nijameju, samo Pentagon i Stejt department obezbedili su Nigeru preko 500 miliona dolara u vojnoj opremi i obuci između 2012. i 2021. godine.
Iako Vašington tek treba da opiše situaciju u Nigeru kao „puč“, on je više puta osudio vojnu huntu koja je krajem prošlog meseca uklonila vladu predsednika Mohameda Bazuma sa vlasti, zahtevajući da on bude vraćen na funkciju. Predsednik je priveden nakon svrgavanja, a sebe je opisao kao „taoca“ pod vođom hunte Abdurahmanom Čianijem.
U tekstu koji je u četvrtak objavio Vašington post, svrgnuti šef države pozvao je na američku intervenciju kako bi nam „pomogli da obnovimo svoj ustavni poredak“, tvrdeći da „potencijalni pad“ Nigera predstavlja veliku pretnju za ceo region.
Dok su američki zvaničnici do sada pokazali malo volje za direktnu intervenciju, Vašington trenutno ima oko 1.000 vojnika u toj afričkoj državi. Neki od suseda Nigera pripremili su sopstvene vojne opcije, a Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOVAS) je saopštila da je već ranije u petak osmislila planove za uklanjanje hunte silom.
Međutim, dve druge zemlje u regionu, Mali i Burkina Faso, upozorile su na bilo kakvu intervenciju ECOVAS-a, navodeći da bi to „dovodilo do objave rata“ njihovim nacijama. Obojica su obećali da će se povući iz bloka i „usvojiti mere samoodbrane kao podršku oružanim snagama i narodu Nigera“ u slučaju vojnog angažmana regionalnog kolektiva.
