Usred uzbuđenja oko ChatGPT-a i impresivne snage i potencijala veštačke inteligencije (AI), uticaj na životnu sredinu je donekle zanemaren.
Analitičari predviđaju da bi ugljenični otisak veštačke inteligencije mogao biti jednako loš – ako ne i gori – od rudarenja bitkoina, koje trenutno generiše više gasova staklene bašte nego čitave zemlje.
Rekordna toplota širom kopna, neba i mora sugeriše da je ovo poslednja stvar koja je potrebna našim krhkim sistemima za održavanje života.
Trenutno je čitava IT industrija odgovorna za oko 2 procenta globalne emisije CO 2 . Ako industrija veštačke inteligencije nastavi svojom trenutnom putanjom, trošiće 3,5 odsto globalne električne energije do 2030. godine, predviđa konsultantska kuća Gartner.
„U osnovi, ako želite da spasite planetu pomoću veštačke inteligencije, morate da uzmete u obzir i uticaj na životnu sredinu“, rekao je za Gardijan Saša Lučoni, istraživač etike na platformi za mašinsko učenje otvorenog koda Hugging Face.
„Nema smisla spaliti šumu, a zatim koristiti veštačku inteligenciju za praćenje krčenja šuma.
Open.AI troši oko 700.000 USD dnevno samo na računarske troškove kako bi isporučio svoju uslugu chatbot-a za više od 100 miliona korisnika širom sveta.
Popularnost ChatGPT-a koji podržava Microsoft pokrenula je trku u naoružanju između tehnoloških giganata, pri čemu su Google i Amazon brzo raspoređivali resurse za generisanje sopstvenih sistema za obradu prirodnog jezika.
Mnoge kompanije su zabranile upotrebu ChatGPT-a, ali razvijaju sopstvenu veštačku inteligenciju.
Kao i rudarenje kriptovaluta, veštačka inteligencija zavisi od moćnih grafičkih procesorskih jedinica za kršenje podataka. ChatGPT pokreću gigantski centri podataka koji koriste desetine hiljada ovih energetski gladnih kompjuterskih čipova.
Ukupan uticaj ChatGPT-a i drugih AI sistema na životnu sredinu je složen za izračunavanje, a veliki deo informacija potrebnih za to nije dostupan istraživačima.
„Očigledno je da ove kompanije ne vole da otkrivaju koji model koriste i koliko ugljenika emituje“, rekao je kompjuterski naučnik Roj Švarc sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu za Blumberg.
Takođe je teško predvideti koliko će se veštačka inteligencija povećati u narednih nekoliko godina ili koliko će postati energetski efikasna.
Istraživači su procenili da bi za obuku GPT-3, prethodnika ChatGPT-a, na bazi podataka od više od 500 milijardi reči bilo potrebno 1.287 megavat sati električne energije i 10.000 kompjuterskih čipova.
Ista količina energije bi napajala oko 121 dom tokom godine u Sjedinjenim Državama.
Ovaj proces obuke bi proizveo oko 550 tona ugljen-dioksida, što je ekvivalentno letenju iz Australije u Veliku Britaniju 33 puta.
GPT-4, verzija objavljena u julu, bila je obučena za 570 puta više parametara od GPT-3, što sugeriše da bi mogao da koristi više energije od svojih prethodnika.
Utvrđeno je da drugi jezički model nazvan BLOOM troši 433 megavat sata električne energije kada je obučen na 1,6 terabajta podataka.
Ako je rast sektora veštačke inteligencije nešto poput kriptovaluta, on će vremenom postati samo energetski intenzivniji.
Bitcoin sada troši 66 puta više energije nego 2015. godine, toliko energije da su Kina i Njujork zabranili rudarenje kriptovaluta.
Računari moraju da izvrše dugačke proračune da bi rudarili kriptovalute, a može proći i do mesec dana da zarade jedan bitkoin.
Iskopavanje bitkoina troši 137 miliona megavat sati električne energije godišnje, sa ugljeničnim otiskom koji je skoro jednak Novom Zelandu.
Inovacije i zaštita ograničenih resursa Zemlje zahtevaju pažljivu ravnotežu.
